11.03.2021.
Скоро је извесно да епидемиолошке мере морамо пооштрити, али потребно је наћи баланс, са једне стране послати поруку људима да је ситуација озбиљна, а са друге, омогућити да сви заједно функционишемо, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић синоћ у разговору за TВ Студио Б.
Према његовим речима, за повећање броја оболелих у престоници одговорне најпре треба тражити у великој попуњености планинских зимских центара, где су се туристи после скијања окупљали у затвореном простору.
– Београђани су се углавном придржавали мера, али ово траје толико дуго, тако да смо имали фазе када је пажња попустила и људи су се опустили. Комунална милиција и наше инспекцијске службе настављају да контролишу поштовање мера и санкционишу оне који их крше. Од 30. јула до сада било је више од 39.000 контрола, написано је 2.300 казни тако да су комунални милицајци поднели огроман терет – рекао је Радојичић.
Он је додао да и поред тога што пандемија толико дуго траје, живот не може да стане, те да је кренуо у посете градским општинама како би се са њиховим руководством договорио како да заједно реше проблеме и подигну квалитет живота грађана.
– До сада сам посетио девет општина са циљем да, када завршимо обилазак свих општина, направимо нови круг састанака и видимо шта је од онога што смо се договорили и реализовано. Важно ми је да оно што се договоримо и обећамо суграђанима, и остваримо. На овај начин желимо да успоставимо склад функционисања Републике, Града и Општине, а у интересу грађана – истакао је градоначелник.
Он је нагласио да је један од кључних задатака којима се Град бави изградња канализационих мрежа.
– Град треба да има четири канализациона слива, Велико село, Крњачу, Остружницу и Батајницу. Велико село је кључно и фактички 70 одсто канализационе мреже треба да гравитира према њему, тако да се на том пројекту интензивно ради. Практично око 30 километара разних колектора, интерцептора и црпних станица на том путу треба да буде завршено, а вредност пројекта је 271 милион евра – рекао је градоначелник.
Он је нагласио да је поносан на то колико се улаже у уређење јавних површина, паркова и дечјих игралишта.
– Деца су наша будућност и мени као дечјем хирургу, када сам почео да се бавим послом градоначелника, стално је на памети да град мора бити максимално прилагођен деци. То је један аспект визије развоја Београда, а са друге стране, Београд мора бити еколошки здрав град и на томе морамо радити како би наша деца живела у добрим условима као и њихови родитељи, који ће их подизати и васпитавати у овој земљи – истакао је Радојичић.
Он се осврнуо и на изградњу вртића и школа и додао да се на том плану од 2013. године постигло доста успеха.
– План је да у наредном периоду имамо 20 нових вртића, за пет је већ расписан тендер а за још пет се припрема. Водили смо рачуна да те предшколске установе буду равномерно распоређене по свим општинама. У Општини Врачар опредељено је 50 милиона динара за реконструкцију зграде у коју ће ићи још 180 деце. Радови ће бити готови у наредна три месеца. Листе чекања деце за вртиће се смањују, а неке општине су у потпуности то решиле попут Општине Сопот. Ова општина већ планира нове вртиће, будући да се општина тренутно доста развија. Најважнији пројекти у вези са обезбеђивањем нових капацитета за предшколске установе се планирају у општинама Земун, Нови Београд, Бежанија, Чукарица и Обреновац – рекао је Радојичић.
Он је истакао да се Београд гради и развија, те да се сваког дана стварају бољи услови за живот.
– Планирам састанак на којем ћемо направити анализу колика је тренутна стопа незапослености у Београду, а она се током последњих година континуирано смањује. Размишљамо и о иницијативи да Градска управа и наша комунална предузећа најбољим студентима свих факултета понуде добра радна места у Граду, како бисмо их подстакли да остану. Морамо сви радити у заједничком интересу и тежити да пружимо младима прилику да дају свој допринос. На пример у идејном решењу „Линијског парка” учествовало је 55 младих архитеката који су осмишљавали десет целина и на тај начин су дали свој допринос. Линијски парк треба да представља продужетак Променаде од Бетон хале до Панчевачког моста. У том делу од 4,6 километара треба да буде један савремен простор. Инвестиција је вредна преко 50 милиона евра. Захваљујући идејама младих људи, тај простор ће изгледати попут паркова у Њујорку и Москви – рекао је градоначелник.
Он је подсетио да се у овом тренутку ради на термалној рехабилитацији четири зграде. То су Хитна помоћ, Библиотека града, Студентска поликлиника и Студентски стационар.
Радојичић је указао и на помоћ коју је Кина пружила Србији за време пандемије и указао на залагање председника Вучића, али и на подршку Кине на инфраструктурним пројектима у Београду. Најважнији је Београдски метро, чије ће прве две линије имати руту дугачку нешто више од 40 километара.
Говорећи о вакцинацији, он је нагласио да је организација протекла у најбољем реду. Град је обављао логистички део посла, док је Министарство здравља било задужено за оперативни део.
– Помагали смо најстаријима око пријаве и целе процедуре, а тренутно је у току имунизација приоритетних група које су због природе свог посла у непосредном контакту са људима. Пре неколико дана је 16 хиљада људи вакцинисано у комуналним предузећима – рекао је Радојичић, који је нагласио да је вакцинација изузетно важна и позвао грађане да верују струци и да се вакцинишу.
Кaдa je рeч o зaштити живoтнe срeдинe, Рaдojичић je напоменуо дa сe спрoвoди вишe прojeкaтa у Бeoгрaду кojи ћe у знaтнoj мeри пoбoљшaти живoтну срeдину и квaлитeт вaздухa у прeстoници.
– Пројектом спуштaњa Бeoгрaдa нa рeкe и рeшaвaњa трeтмaнa oтпaдних вoдa, штo je вишедeцeниjски прoблeм, вeлики дoпринoс биће дат зaштити живoтнe срeдинe. Кaдa je рeч o квалитету вaздухa у прeстoници, тренутно су на јавном увиду aкциoни плaнoви зa њeговo унaпрeђeњe. Први важан сeгмeнт у тим плaнoвима je измeштaњe сaoбрaћaja нa рубoвe грaдa. У том контексту следи зaвршeтaк oбилaзницe oкo Бeoгрaдa, кao и изгрaдњa унутрaшњeг мaгистрaлнoг прстeнa. Изгрaдњa мeтрoa je такође вeoмa битнa у тoм сeгмeнту, затим прoширeњe линиja Бг вoзa и трaмвjaскoг сaoбрaћaja, кao и oбнoвa вoзнoг пaркa ГСП-a вoзилимa сa eкoлoшки прихвaтљивим гoривимa – укaзao je грaдoнaчeлник.
Уклaњaњe индивидуaлних лoжиштa, вeћa eнeргeтскa eфикaснoст и пoшумљaвaњe су такође битни сeгмeнти у рeшaвaњу oвoг прoблeмa, дoдao je Рaдojичић.
– У oквиру aкциje „Дрвo зa Бeoгрaд” дoсaд je зaсaђeнo 1.850 стaбaлa. Циљ je дa сa 15 oдстo пoшумљeнoсти глaвнoг грaдa дoђeмо дo 25 oдстo – нajaвиo je први чoвeк прeстoницe.
Бeoгрaд имa oгрoмaн туристички пoтeнциjaл – рeкe Сaву и Дунaв, плaнинe Aвaлу и Кoсмaj. Зaвршeткoм пристaнa у Зeмуну oтвaрajу се нoви пoтeнциjaли зa бoрaвaк туристa и сa тe стрaнe рeкe, укaзao je грaдoнaчeлник.
Радојичић је нагласио да је реконструисан велики број болница у претходном периоду. Тако је рецимо у Тиршовој 1 урађена фасада, купљена је опрема и значајно су унапређени услови у овој болници.
– Много је уложено у здравство и врло је важно да се тај тренд настави. Сада је идеја да дефинишемо простор где ће бити саграђена нова зграда Инфективне клинике и Град Београд ту даје свој допринос. Имамо и објекте који су саграђени за кратко време, као што је објекат у Батајници који нам у овој ситуацији са пандемијом много значи – закључио је градоначелник.
Извор: www.beograd.rs