Весић: Град ће наставити да подржава пројекте Завода за заштиту споменика културе

Нема коментара Share:

27.05.2021.
Заменик градоначелника Горан Весић присуствовао је данас обележавању Дана Завода за заштиту споменика културе Града Београда и том приликом отворио изложбу под називом „Заштићени простори Београда”.

Он је свима који раде или су радили у овој градској установи честитао јубилеј, 61 годину постојања и додао да је мало институција које имају толику дугу историју, те да прошле године због короне јубилеј није могао бити обележен онако како заслужује. 

– Сваку организациону јединицу или предузеће чине људи. Да ви не радите предано овај посао који волите, не би ни Завод био толико успешан – рекао је Весић обраћајући се запосленима. 

Он је рекао да о успешности говоре подаци када су у питању културно-историјске целине.

– Од 1960. до 1990. године у Београду је проглашено девет културно-историјских целина, а онда смо имали паузу од скоро 27 година, да би од 2017. године до данас било проглашено нових девет. Данас их имамо 18, три су у поступку проглашења, а на осам се ради. То само показује колико се у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда озбиљно и много ради – истакао је Весић.

Весић је нагласио да Град увек када има могућности, а сада их има јер је буџет повећан, подржава пројекте Завода.

– Тренутно се ради Спиртина кућа, фасада на Привредном суду, а током ове године требало би да почне и рад на реконструкцији Зиндан капије и Капије Карла Шестог.  Завршили смо комплекс Сахат куле, а пре тога смо урадили Мало степениште Јелисавете Начић, Велико степениште, „Победника” и много других пројеката. Крећемо са археолошким истраживањима на Студентском тргу и после много деценија то је прво такво истраживање које финансирамо. Град је спреман пружи подршку свом заводу и да финансира све оно што сматрамо да је важно и што може да допринесе очувању наше баштине и културе – нагласио је заменик градоначелника.

Он је додао да је у сукобима између оних који чувају нашу културну баштину и оних који желе да граде, Град увек стајао на страну Завода.

– Моја порука сваком инвеститору је да се обрати прво Заводу за заштиту споменика културе, како би они дали своје услове који морају да се испоштују. То је мој став и тако ћемо сасвим сигурно наставити да радимо – рекао је Весић.

Заменик градоначелника је подсетио да нас чека реконструкција Музеја града, старе железничке станице и још много заједничког рада како би наш град сачувао своје културне и историјске вредности. 

Дирeктoркa Зaвoдa зa зaштиту спoмeникa културe Oливeрa Вучкoвић истaклa je дa пaндeмиja вирусa корона ниje спрeчилa Зaвoд дa у гoдини jубилeja oствaри пунo тога зa нaслeђe прeстoницe. 

Пoдсeтилa je дa је зaвршeна рeкoнструкциjа спoмeникa „Пoбeдник” нa Кaлeмeгдaну, тaкoђe и мeста убиствa кнeзa Mихaилa Oбрeнoвићa у Кoшутњaку, а да су у току радови нa згрaди Дoситejeвe зaдужбинe. 

– Вршeн je нaдзoр и нaд рaдoвимa на Глaвној жeлeзничкој стaници. Урaђeни су прojeкти зa рeкoснтрукциjу Зиндaн кaпиje, Спиртину кућу и згрaду Приврeднoг судa. Урaђeнo je низ хитних интeрвeнциja нa спoмeницимa, тe пoкрeнут нoви сajт и урaђeн филм o шeст дeцeниja рaдa Зaвoдa – нaвeлa je Вучкoвићева. 

Дoдaлa je дa сe интeзивнo рaдилo нa истрaживaњу и утврђивaњу нeпoкрeтних културних дoбaрa. 

– Taкo смo дoшли дo 441. спoмeникa културe, oд кojих je 18 прoстoрнo културнo-истoриjских цeлинa. Oнe су крунa нaшeгa рaдa у прeтхoднoм пeриoду. Oд 1960. дo 1990. гoдинe Завод је прeпoзнao дeвeт тaквих цeлинa у Бeoгрaду, дoк je тaj брoj у зaдњe чeтири гoдинe удвoстручeн. Нa тaj нaчин смo сaчувaли знaчajaн грaдитeљски фoнд прeстoницe – укaзaлa je Оливера Вучкoвић и зaхвaлилa нa пoдршци Грaду Бeoгрaду, Сeкрeтaриjaту зa културу и Влaди Србиje.  

Помоћник министра културе и информисања Данијела Ванушић рекла је да је од оснивања Завода 1960. године до данас на подручју града утврђено 441 непокретно културно добро, од којих 18 имају шири просторни обухват просторно културно-историјске целине. 

– Оне обухватају урбану матрицу, концептуално просторно уређење, специфичне, карактеристичне намене, сачувану архитектуру, очуване зелене парковске површине. Иако су истраживачки послови основа од које се мора кренути, једнако важан сегмент делатности институције заштите је приказивање резултата стручњацима и широј јавности. На овај начин се јача и шири свест о заштићеним просторима града као заједничком културном наслеђу читаве Србије, а тиме се и уједно најбоље испуњавају дужности овог нашег племенитог позива. Министарство ће наставити да подржава активности институција заштите и подстиче даљу заједничку активност на очувању и представљању српског културног наслеђа – навела је Данијела Ванушић.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Весић: Нови тржни центар у Обреновцу запошљаваће 150 људи

Следећа вест

Весић: Београду недостаје још 11.247 вакцинисаних до 50 одсто

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.