Радојчић: Опрезно се враћамо организацији спортских и културних манифестација у Београду

Нема коментара Share:

02.06.2021.
Улазимо у мирнији период и враћамо се нормалном животу. Са друге стране, Београд се развија веома брзо, гради се много и верујем да ћемо сви заједно у наредном периоду моћи још брже да развијамо Београд, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић гостујући на ТВ Хепи.

– У Београду је вакцинисано више од 50 одсто пунолетних са више од 1.300.000 апликованих доза, а мало је градова у свету који могу да се похвале таквим подацима. Уз оне који су преболели ковид инфекцију ближимо се колективном имунитету, али ипак морамо бити опрезни – истакао је Радојичић, нагласивши да је Кризни штаб био флексибилан и одлуке доносио на време.

Говорећи о борби против пандемије, Радојичић је указао да за разлику од многих земаља у свету код нас није дошло до слома здравственог система.

– Заслуга за то иде пре свега лекарима и медицинским сестрама, који су поднели највећи терет, али и Министарству здравља на заиста одличној организацији у овој борби. Посебно сам поносан и на Београђане који су показали одговорност, поштовали мере Кризног штаба, а све је то резултирало чињеницом да имамо много боље резултате него многи други у свету – рекао је градоначелник.

Истакао је да се живот у главном граду постепено враћа у нормално стање, што показује и организација појединих спортских и културних манифестација.

– Од 3. до 5. јуна одржаће се велики ватерполо турнир у Београду, финале најбољих осам екипа које ће се одржати у СРЦ „11. април”. Припремамо и Београдски маратон за 6. јун, наравно уз примену свих епидемиолошких мера и у мањем обиму него протеклих година, али полако отварамо врата дешавањима на која смо сви навикли. Концерти ће тако бити организовани у складу са препорукама епидемиолога, уз окупљања до 200 људи, почиње „Гитар фест”, Влатко Стефановски ће одржати два концерта и верујем да ће се у складу са побољшањем ситуације повећавати и број гледалаца. Ипак, морам још једном поновити да колико год се радујемо отварању и повратку нормалном животу, толико морамо бити и опрезни – казао је Радојичић.

Говорећи о градским пројектима и плановима, Радојичић је нарочито издвојио оне који се односе на екологију и заштиту животне средине.

– Реч је о процесу који траје и морамо бити свесни да се ти проблеми не решавају преко ноћи. Кључни проблем загађења у граду потиче од индивидуалних ложишта, што ћемо решавати већим обухватом даљинског грејања. Мобилност у граду је такође веома важна, односно циљ нам је да буде што мање аутомобила у центру града. Кључни пројекат је метро и унапређење градског саобраћаја, те ћемо и у будућности наставити да набављамо возила на електричну енергију и гас. Наш план је да и даље повећавамо број и километражу бициклистичких стаза, а у концепту здравог града изузетно је значајан и пројекат прераде отпадних вода и чврстог отпада. Решићемо проблем депонија, посебно оних за грађевински отпад, али морамо да направимо компромис и разговарамо са свим добронамерним људима који желе да заједно дођемо до решења – казао је Радојичић.

Проглашење Београда као најбољег места за инвестирање у овом делу Европе Радојичић је оценио као изузетно вредан податак.

– До те позиције довела је политичка стабилност Србије и економска стабилност града Београда. То је резултат претходне политике председника Вучића и Владе Републике Србије који су створили потребне предуслове. Путеве које данас градимо нисмо градили деценијама уназад, брзе пруге, развија се аеродром, пословна клима напредује сваке године, по брзини издавања грађевинских дозвола 2016. године били смо на 186. месту, а данас смо на деветом. Све то говори да странци хоће да инвестирају у Београд, а најбољи пример за то је Београд на води који представља доказ свима да могу да уложе свој капитал – рекао је градоначелник Београда.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Седница Скупштине града заказана за среду, 9. јун

Следећа вест

Градоначелник Радојичић домаћин градске славе: Градску славу Спасовдан обележићемо уз поштовање епидемиолошких мера

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *