Весић: Сутра се расписује тендер за реконструкцију Музеја града Београда

Нема коментара Share:

03.08.2021.
Заменик градоначелника Горан Весић најавио је тендер за реконструкцију Музеја града Београда, који ће бити расписан сутра и подсетио да је Београд последњи нови музеј добио пре  56 година.

На конференцији за новинаре говорили су и директорка овог музеја Јелена Mедаковић, секретар за културу Иван Карл, а догађају је, између осталих, присуствовала и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић.

Весић је оценио да је ово велики дан за Београд и подсетио да је 1965. године изграђен последњи музеј у Београду.

– Ова зграда се не гради из почетка, али суштински никада није имала музејску намену, тако да је реч о новом музеју. Да бисмо завршили овај посао, требаће нам две и по до три године, а оквирна процена вредности радова је 25 милиона евра – рекао је Весић, наводећи да је он лично иницирао да се ова сума утроши на изградњу музеја да би „музеј града коначно имао своју кућу”.

Весић је подсетио да је зграда преузета од Министарства одбране 2006. године, те да се до 2014. ништа није радило. Тада је расписан међународни тендер и добијено је, како је оценио Весић, сјајно решење. 

– Осим што ће музеј чувати 8.000 година наше историје, са око 136.000 различитих предмета, његов значај је у томе што ће бити први модеран музеј у Београду, у смислу да је конципиран тако да грађани могу читав дан у њему да проведу, што је иначе пракса и у свету. То ће бити и својеврсна полуларизација музеја, на шта сам посебно поносан. Биће највећи српски музеј на скоро 18.000 квадратних метара, већи и од Народног музеја и Музеја савремене уметности, односно као четвртина Лувра. Ово ће бити основна зграда са главном поставком, а сви остали музеји и легати остају у његовом саставу. Сутрашњи дан је с намером изабран, јер је 4. августа 1551. године објављено београдско четворојеванђеље – казао је Весић.

Изражавајући наду да ће у наредна два до три месеца бити одређен извођач, заменик градоначелника објаснио је предстојећу процедуру и подвукао да су услови за извођача веома тешки зато што неће моћи да се јави нико ко није градио раније музеје и ко нема искуства у овом послу. Објекат је потпуно под заштитом Завода за заштиту споменика културе Београда. У новембру би требало да почну радови. 

– Град је обезбедио новац из сопственог буџета, ниједан динар нисмо добили из донације. Има неких обећања, али видећемо. С обзиром на то да је реч о старој згради, могућа су изненађења и видећемо колико ће све трајати, али надамо се не дуже од онога колико је процењено – нагласио је Весић.

Весић је захвалио свим људима који раде у Музеју града Београда, наводећи да није било њих, не би ни било овог пројекта. Такође је захвалио и секретаријатима за инвестиције и културу и свима који су помогли у остварењу „овог историјског догађаја”.

– Посао у музејима може да се ради само с љубављу. Коначно ће добити своју кућу онакву какву заслужује – рекао је Весић.

Он је најавио да ће се Град Београд потрудити да у наредном периоду изгради сопствени депо за уметничка дела, што је следећи пројекат. Тако да ће сва уметничка дела која припадају Граду Београду бити чувана на једном месту по примереним условима и строгом контролом.

Весић је објаснио да ће се у Музеј града улазити из Ресавске улице и нагласио да ће двориште бити посебно уређено.

– Овакво двориште нема ниједан музеј у нашој земљу и у њему ће моћи да се одржавају књижевне вечери, позоришне представе, биће и простор за одмор, тако да ће то бити посебан културни простор. Музеј представља везу између два објекта, старог који се реконструише и новог са дворишне стране. Они ће бити повезани и тако ћемо добити потпуно нови простор. Ту ће бити и нове сале за изложбе, конференцијска сала, мултифункционална сала, књижара, кафе и сви други садржаји које имају сви светски познати музеји – рекао је Весић, позвавши све компаније које сматрају себе компетентним за градњу да се пријаве и како би Београд добио највећи српски и градски музеј. 

Секретар за културу Иван Карл подсетио је да је покојни премијер Ђинђић средином 2001. године, приликом наставка радова на Храму Светог Саве, рекао да у наше слабости спада и то да не завршавамо оно што смо започели.

– Генерација која данас води Србију и Београд коначно то исправља, довршава старо и гради ново. Храм Светог Саве је заблистао, Музеј савремене уметности и Народни музеј су реновирани и враћени грађанима, Клинички центар је при крају, додељена је зграда Историјском музеју Србије испред којег је споменик Стефану Немањи. Оно што су та здања на националној, духовној и културној мапи земље биће и Музеј града Београда за престоницу. Времеплов кроз прошлост, станица за садашњост и оквир за будућност. Београдска слагалица и мозаик састављени су од преко стотину хиљада драгоцених делова. Данашњи дан ће зато остати уписан у историју. Лепо је и часно бити сведок и учесник у овом подухвату и ми сви делимо ту привилегију – казао је Карл.

Јелена Медаковић је подсетила да је музеј основан 1903. године, те да су се за многе музеје са далеко мање значајним колекцијама налазила решења.

– Ово је први корак и после овога нема назад јер објављивањем тендера крећемо у решавање проблема који траје 117 година. За неколико година у једном простору биће не само 130.000 аретфаката него и много више, колико их реално има. Улога музеја јесте да прикупља, конзервира, рестаурира и презентује најважније на територији Београда и свих градских општина, а све то је порасло до неслућених размера, и то на 16 локација у граду – рекла је она и изразила велику захвалност уметницима који су учествовали у овом великом послу. 

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Бесплатне еколошке пешачке туре на Великом ратном острву

Следећа вест

Радови на водоводној мрежи у четвртак

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.