Радојичић: „Тиршова 2” и здравија животна средина су моји најважнији задаци

Нема коментара Share:

27.08.2021.
Највећа мотивација на почетку обављања функције градоначелника Београда била ми је изградња „Тиршове 2”, али ми је такође било јасно да су екологија, односно заштита животне средине и еколошки прихватљив развој града међу најважнијим темама за Београд и Београђане, рекао је градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић гостујући на ТВ Хепи.

– Идеју о изградњи „Тиршове 2” сам имао током последњих десетак година и у почетку је све деловало као сан, тачније, као прича о којој се говори 50 година, али се не реализује. Међутим, близу смо реализације. Као лекару, идеја водиља ми је била „Тиршова 2”, а као градоначелнику очување животне средине. Пре три године, када сам преузео функцију градоначелника, није се толико говорило о еколошким темама, међутим, у савременом свету ствари се брзо мењају и данас је то једна од главних тема за све нас – рекао је Радојичић.

Он је додао да би требало да екологија пробуди додатни ентузијазам и да сви више радимо како бисмо живели у здравијој животној средини.

– У наредним деценијама око екологије ће се „окретати” велики новац, а процена је да би само у Београду у наредних 10 година у ову област требало уложити више од пет милијарди евра. Често се негативне појаве у области екологије гледају издвојено, што је погрешно, јер требало би пратити вредности на годишњем нивоу. Примера ради, када имамо лоше параметре квалитета ваздуха, морамо видети какви су годишњи просеци, а не само издвајати дане када је ситуација неповољна. У годишњим анализама Београд не стоји тако лоше – истакао је градоначелник.

Градоначелник Радојичић је истакао да има много ствари које треба поправити и унапредити и додао да ствари нису тако драматичне како се у неким тренуцима чини. Побољшање квалитета ваздуха је једна од ствари на којој ће се много радити, а урбана мобилност је у том смислу од изузетног значаја.

– Гради се обилазница око Београда, што је веома важно јер се на измештање транзитног саобраћаја чека 50 година. Даље, ту је и метро, чија изградња почиње ускоро, што су суштинске ствари које мењају Београд. Ништа мање важно у читавој еколошкој причи није мењање свести људи. Ту се напредак већ уочава и то морамо искористити. Рецимо, млади људи данас имају много већу свест о значају рециклаже. Ипак, постоји и проблем са политичким манипулацијама по питању екологије. Ко год покушава да исполитизује то питање, не чини добро нашем друштву – истакао је Радојичић.

Како је рекао, Београд има огромне потенцијале када су у питању површине покривене шумом и зеленилом.

– Развој града понекад доводи до ситуације да неко стабло мора да се посече. Међутим, треба водити рачуна о балансу, па када већ морамо да уклонимо неко дрво, морамо у исто време посадити неколико стабала. У Београду је током претходне године посађено више од 4.000 стабала, а само је у једној акцији, „Дрво за Београд”, коју сам иницирао, посађено више од 2.000 стабала. На тај начин допиремо до људи. Они данас о томе имају већу свест него раније и знају да једно стабло годишње произведе довољно кисеоника за две особе – рекао је Радојичић.

Градоначелник је напоменуо да је потписао уговор којим ће бити обезбеђена куповина уређаја за додатних 20 станица на којима ће бити мерен квалитет ваздуха.

– У ту сврху ће у наредне три године бити издвојено 475 милиона динара. У овом тренутку имамо 35 мерних места, а после реализације поменутог уговора имаћемо 55. На тај начин ћемо обезбедити јасан увид у квалитет ваздуха у Београду. Такође, Град купује 100 нових аутобуса на гас за градски превоз, купујемо и 10 електричних, тако да сам уверен да ћемо у наредним годинама осетити значајан напредак по питању квалитета животне средине и ваздуха – рекао је Радојичић.

Како је истакао градоначелник Радојичић, саобраћајна хијерархија у Београду се мења и Град настоји да предност уступи пешацима, потом бициклистима и јавном превозу, па тек онда аутомобилима.

– То је модеран концепт на којем радимо и свакако је најбољи за велике градове попут Београда. У Београду постоји око 700 хиљада аутомобила, али заиста није неопходно да сви Београђани својим возилима стижу од тачке А до тачке Б. То можда у извесној мери смањује комфор, али нечега се морамо одрећи да би нам свима било боље и да бисмо унапредили животну средину – нагласио је Радојичић.

Подсетио је да су ширењем пешачких зона у центру града почели да се јављају људи који су били против тога, наводећи као аргумент да то негативно утиче на квалитет живота становника ужег центра града.

– Ипак, морало се проћи кроз ту фазу. Наравно, јасно је да је веома важно да на рубовима пешачких зона постоје гараже како би људи који ту живе могли да се паркирају што ближе својим зградама. Различитих мишљења ће увек бити, свако ће имати неку своју идеју, али важно је да се ради. Знамо да је у периоду од 2000. до 2012. године у Србију и Београд „ушло” много новца, па се опет ништа практично није радило. Сада се много тога ради, што је један од разлога због којих је град понекад оптерећен. Не бежимо од тога, али наш превасходни циљ је унапређење квалитета живота Београђана – рекао је градоначелник.

Говорећи о депонији у Винчи, градоначелник Радојичић је истакао да се на решавању ситуације с овом депонијом континуирано ради.

– Спалионица у Винчи је веома важан пројекат за Београд, а покренуо га је мој претходник Синиша Мали. Сада је тај пројекат практично у фази реализације. На депонији у Винчи отпад се гомила од 1978. године. Дакле, проблеми нису настали током последњих неколико година. Када читав посао буде завршен, садашњих 43 хектара депоније под смећем биће зелена површина. Многи европски градови, који су познати по квалитетној животној средини, своје некадашње депоније претворили су у зелене површине. Концепт нове санитарне депоније у Винчи ће нам, између осталог, омогућити да производимо електричну енергију. Управо због тога не разумем људе који нападају тај пројекат јер он представља решење за читаву ситуацију и сигурно ће бити много боље него што је било – додао је Радојичић.

Градоначелник Београда је на крају истакао да је основни задатак сваког градоначелника на свету да има визију, да зна у којем би правцу град треба да се развија, као и да су у историји Београда градоначелници који су имали визију чинили наш град бољим и лепшим.

– Поносан сам на „Тиршову 2” и мислим да тог пројекта не би било да нисам на функцији градоначелника. Не морам да будем запамћен због тога, немам ту амбицију, што је моја предност. Најважније је да ће се изградњом нове болнице створити бољи услови за лечење деце и рад лекара. Поред „Тиршове 2”, још једном бих нагласио колико ми је важно да уведемо промене које ће нам осигурати здравију животну средину. Има ту много ствари на којима морамо радити. Морамо, на пример, увести промене када је у питању сепарација отпада и рециклаже, а отпадне воде морамо третирати на начин који ће спречити загађивање наших река. Посла је заиста много и с много посвећености настављамо да радимо – закључио је први човек престонице.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Радојичић: Први септембар значајан дан како за родитеље тако и за градске службе

Следећа вест

Измена режима трамвајских линија у Улици војводе Степе

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.