30.08.2021.
Јавно комунално предузеће „Београд-пут” у овом тренутку не дугује ниједан динар на име кредита. Од 2017. године ово предузеће није узело ни један једини динар за кредите иако је у сваком годишњем плану пословања постојала опција кредитног задуживања. Када је актуелна градска власт преузела управљање Београдом, ЈКП „Београд-пут” је имало 730 милиона динара дуга према добављачима, као и 1.159.000 дуга од кредита, што је укупно 1.889.000, односно 16,2 милиона евра, изјавио је заменик градоначелника Београда Горан Весић.
Он је појаснио да у програму пословања сваког јавног предузећа мора да постоји опција која би у некој ванредној ситуацији омогућила узимање кредита.
– Тренутно живимо у оквиру пандемије вируса корона и предузећа морају да имају могућност кредитирања уколико се појави потреба, јер мора се мислити на раднике, зараде и генерално пословање. У програму пословања мора постојати опција која ће одговорити на сваку могућу ситуацију. Ово предузеће је прошле године, први пут у последњих 20 година, закључно са 31. децембром исплатило све дугове према добављачима и тешко је наћи фирму у Србији која добављачима не дугује ни динар. Осим тога, „Београд-пут” је уплатио и добит Скупштини града у износу од 195.166.000 динара, што значи да је предузеће добро пословало и зарадило новац не само за своје потребе већ и за Град Београд, који од тог новца регулише део својих обавеза попут социјалних давања и других обавеза. Можемо да чујемо и нападе због исплаћивања солидарне помоћи, коју сви запослени у градским предузећима и Градској управи добијају од 2018. године, а тако ће бити све док актуелна власт води град. Претходна градска власт је оставила дугове према породиљама и корисницима социјалне помоћи у износу од пет милијарди и 370 милиона динара. Осим тога, не би требало заборавити ни вртиће који су незаконито наплаћивани више од дозвољеног износа, па је садашња градска власт само родитељима у то име исплатила три и по милијарде динара – рекао је Весић.
Говорећи о изградњи линијског парка, Весић је истакао да је према прелиминарним проценама потребан износ за тај пројекат око 55 милиона евра.
– Када буде расписан тендер, видећемо какве ћемо понуде добити. Оквирна процена је 55 милиона евра, толико је и резервисано средстава, од чега је за ову годину планирано 15 милиона. Данас је пред одборницима план детаљне регулације тог подручја и у наредних месец-два ће бити расписан тендер. До краја године би требало да добијемо извођача радова и тада ће бити познати сви детаљи. Линијски парк је последица изградње Београда на води. Да није било тог пројекта, не би било ни линијског парка и тога би требало да буде свестан свако ко хвали изградњу парка, а противник је Београда на води. Да није дошло до изградње Београда на води, не би било ни измештања железнице из центра града. Линијски парк ће се наћи тачно на некадашњој траси возова – рекао је Весић.
Заменик градоначелника је подсетио да Завод за заштиту споменика културе Града Београда постоји од 1960. године. Како је рекао, од тада до 1990. године, односно за првих 30 година постојања Завод је прогласио укупно девет културно-историјских целина.
– Одређивање културно-историјских целина је важно јер се у оквиру сваке целине за сваки појединачни објекат одређује вредност, могућност реконструкције, обнављања или било који други вид евентуалног мењања досадашњег изгледа и намене. Од 1990. до 2017. године, Завод за заштиту споменика културе Града Београда није прогласио ниједну културно-историјску целину. Од 2017. године до данас, Завод је прогласио девет културно-историјских целина и заштитио 30 појединачних објеката. У овом тренутку, у процесу проглашавања су још три културно-историјске целине, од којих је једна Ташмајдан са целим универзитетским центром, Стара Палилула и Крунска улица. Све то за циљ има да се, између осталог, спречи изградња објеката који се ни визуелно ни на било који други начин не уклапају у целину у којој се налазе. Осим тога имамо осам културно-историјских целина које су у процесу израде и требало би да буду упућене Влади Србије на проглашење. То су Савамала, Топчидерско брдо и Дедиње, Котеж и Неимар, Сењак, блокови 1 и 2 на Новом Београду, Западни Врачар, Источни Врачар и комплекс државних болница на општини Савски венац. Када сав посао буде завршен, укупно 11 нових и осам већ проглашених културно-историјских целина чиниће већину у односу на претходних 27 година пре 2017. године – нагласио је Весић.
Он је додао да Београд мора да се гради као и сваки други град и навео податак да са данашњим даном у Београду има тачно 399 кранова јер, како је рекао, инфраструктура мора да се развија и од тога не треба правити политику.
– Урађено је 500 фасада и биће урађено још сто, раде се паркови и улице и срећан сам што је тако – рекао је Весић новинарима.
Говорећи о набавци аутобуса, Весић је подсетио да је у последње три године набављено 355 аутобуса јер су Београђанима потребни аутобуси, као и то да ће свакако бити прихваћена најбоља понуда.
– План је да у наредних пет година сваке године купујемо по сто аутобуса на гас, те да тако 2028. годину дочекамо са нових 600 аутобуса на гас и још укупно 70 електроаутобуса. У тренутку када проради прва линија метроа, не би требало да имамо иједно возило у градском превозу које је на дизел – рекао је Весић.
Он је истакао да у време прошле градске власти није било услуге личних пратилаца за децу са сметњама у развоју, а данас их има 500. До краја године биће их још двадесет, а очекује се и нових сто, што показује да сада у буџету Града има новца за нове услуге које су важне за живот грађана.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs