Решава се вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада у граду Београду

Нема коментара Share:

28.09.2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, заједно са градоначелником проф. др Зораном Радојичићем и замеником градоначелника Гораном Весићем, као и са представницама предузећа „Бео чиста енергија” и „Иточу” обишла је нову санитарну депонију, електрану и рециклажно постројење за грађевински отпад у градској депонији Винча. Догађају су присуствовали и ресорна министарка Ирена Вујовић, државна секретарка Јелена Танасковић, секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић, секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић, председник општине Гроцка Драган Пантелић, као и амбасадори Аустрије и Канаде.

Ана Брнабић је нагласила да се овим пројектом, вредним 370 милиона евра, решава вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада у граду Београду и тиме коначно показујемо одговоран приступ у заштити животне средине.

Она је подсетила да становници Београда дневно генеришу око 1.600 тона комуналног отпада који се 45 година таложио у потпуно неусловној депонији.

– Ово сметлиште било је један од педесет највећих проблема за животну средину на свету, а други на европском континенту. У последњих 45 година са ове депоније је емитовано више од пет милијарди кубних метара метана у атмосферу – рекла је Брнабићева.

Она је истакла да читав овај пројекат садржи пет малих пројеката, од којих је сваки изузетно важан за заштиту животне средине.

– Први пројекат је затварање старе депоније и изградња нове санитарне депоније која је отворена 2. августа. Други је отварање депоније за одлагање грађевинског отпада, која је отворена 18. августа. Трећа компонента је изградња електране за спаљивање комуналног отпада која ће бити завршена у новембру следеће године. То значи да ћемо од следеће грејне сезоне у Београду имати око десет одсто укупне топлотне енергије и пет одсто електричне енергије која ће долазити из отпада, односно обновљивих извора енергије – прецизирала је премијерка Брнабић.

Она је додала да је четврти пројекат електрана на депонијски гас која ће га претварати у електричну и топлотну енергију, а пети пројекат односи се на постројење за пречишћавање отпадних вода.

– Ово постројење јесте у складу са најбољим стандардима ЕУ, а у Европи постоје 492 оваква постројења – нагласила је Брнабићева и позвала организације цивилног друштва да узму учешћа у јавној расправи о новој Стратегији за управљање отпадом.

Заменик градоначелника Горан Весић најавио је да почиње реорганизација „Градске чистоће”, те да ће захваљујући рециклажним двориштима почети сортирање отпада. То практично значи, појаснио је Весић, да ће грађани добијати кесе за различите врсте отпада и успоставиће се читав систем награђивања уколико грађани сортирају отпад.

– То је последица коначног решавања санитарне депоније у Винчи. Наредних година у Београду успоставићемо систем који постоји у свим земљама развијене Европе, а то значи сортирање отпада и примарну селекцију, тако да на депонију неће бити довожен сав отпад – истакао је Весић.

Десет одсто радијатора у главном граду грејаће се од енергије која се добија из отпада, што ће бити велики помак када је реч о заштити животне средине, навео је Весић. Он је подсетио и да почиње изградња топлодалековода Обреновац–Београд, који ће такође омогућити да се смањи куповина гаса и то за једну трећину.

– Ово је био кључни тренутак да затворимо једну „еколошку бомбу” којом се нико није бавио, а први пут проблем је почео да се решава 2017. године. Депонија сада изгледа као било где у Европи – рекао је Весић.

Веома брзо очекује се почетак рада и постројења за прераду отпадних вода, тако да „ниједна кап воде непрерађена више неће отићи у Дунав или у земљу већ у чистом облику у природу”, закључио је заменик градоначелника.

Извршни директор компаније „Иточу” Таканори Морита је истакао да ова компанија тренутно реализује три велика пројекта у Србији, улажући у компанију за прераду воћа, изградњу система за одсумпоравање у ТЕ „Никола Тесла” и пројекат депоније у Винчи.

– Значај животне средине расте у целом свету и ми смо врло посвећени том циљу. Желим да вам дам обећање да ћемо спровести пројекат, наставити да сарађујемо и продубљујемо наше пријатељство, са жељом да заједнички развијамо Србију – казао је Таканори Морита.

Извршни директор компаније „Бео чиста енергија” Филип Тиел је истакао да је од прошлогодишње посете пуштена у рад нова депонија и постројење за третман грађевинског отпада који ће се претварати у агрегат за обнову путева.

– Нова депонија је у складу са најстрожим европским стандардима, захваљујући којој ћемо избећи емисију СО2 у ваздух и спречити загађење које је до сада постојало. Почетак рада нове депоније омогућио је услове и да се крене у радове на санацији и стабилизацији постојеће депоније, а ту су и радови на постројењу за енергетско искоришћење комуналног отпада. Све кључне компоненте овог система допремљене су на локацију и очекујемо почетак рада постројења крајем 2022. године – казао је Тиел, нагласивши да се очекују и радови на проширењу капацитета нове депоније.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Традиционална признања „Мој избор 2021” додељена у Старом двору

Следећа вест

Весић: Спорт – могућност за сву децу, а не привилегија

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.