План линија и изградње метроа урадили компетентни стручњаци

Нема коментара Share:

11.10.2021.
Јавна седница у вези са нацртом Плана генералне регулације шинских система у Београду биће одржана сутра. На седници ће бити расправљано о примедбама које, према речима професора Славена Тице са Саобраћајног факултета Универзитета у Београду, могу да поднесу сви који сматрају да могу да допринесу бољим решењима.

Тица је гостујући у Београдској хроници рекао је да у питању регуларна процедура која се спроводи када се доносе планови велике важности, што план за линије метроа свакако јесте.

– Закон и процедура налажу да током јавног увида примедбе могу да подносе сви заинтересовани који мисле да могу да допринесу бољем решењу. Комисија од девет чланова такође прати одређену процедуру. Пошто је предлагач Урбанистички завод Београда, та институција ће „бранити” план и надам се да ће примедбе за које се установи да су оправдане, бити и усвојене. У питању је уобичајена регуларна процедура. Зато и постоји јавни увид и после те процедуре се ради ревизија плана и даје на усвајање надлежним органима Града Београда. Улога Саобраћајног факултета у креирању плана линија била је ограничена. Користили смо податке званичних институција, али нисмо радили на дефинисању функционалних или техничких елемената будуће мреже линија. Овај концепт мреже, који се појављује у јавности и налази у Плану генералне регулације шинских система, урадила је 2016. године британска компанија WSP. Након тог концепта који је дефинисан у смарт плану, стратешком документу Града Београда, француска компанија „Egis rail” је 2018. године урадила студију оправданости са генералним пројектом, где је практично разматрала дефинисане трасе, које је потврдила и „ушла” даље у пројектну документацију. Било је одговарајућих промена у дефинисању треће линије, а чак можда и на другој линији. Нисам лично учествовао у томе, али када говоримо о броју и врсти примедаба, јако је важно да знамо од кога долазе јер морају да буду компетентне институције – рекао је Тица.

Говорећи о примедбама које је, између осталог, упутио и Грађевински факултет, он је напоменуо да је једина компетентна институција која се бави системским проучавањем система јавног превоза путника управо Саобраћајни факултет који, како је рекао, није имао никакве примедбе.

– Разлог је једноставан, верујемо колегама, пре свега британском WSP-у, веома озбиљној компанији са представништвима у преко 300 земаља, као и „јаким” референцама из пројеката који су рађени широм света. Исто важи и за компанију „Egis rail” и морам да истакнем да верујем компетентним колегама. Све што смо видели у плановима поменутих компанија је урађено сасвим коректно на шта Саобраћајни факултет није имао примедбе – додао је Тица.

Он је истакао да примедбе у којима се тражи, примера ради, да метро пролази кроз станицу „Прокоп”, више звуче као жеље, а не нешто што је базирано на чињеницама.

– Аргументе ће моћи да изнесу људи који су поднели примедбу. Инжењерска струка – транспортни инжењеринг базира се на бројевима, подацима и чињеницама, а не на жељама, јер све мора бити изузетно прецизно. Метро се у Београду „планира и гради” од седамдесетих година прошлог века и стално смо имали прилике да видимо нове концепте, примедбе… Да би се метро изградио у Београду, морају бити испуњена три важна услова, односно фактора који морају бити кохерентни – прво, општа и транспортна политика, друго, финансијске могућности и треће, техника и технологија. За 25 година каријере, колико пратим планове о изградњи метроа, мислим да смо у овом тренутку најближи испуњавању тих услова како би Београд коначно кренуо са изградњом метроа. Уколико ме неко пита да ли је реално да све линије буду изграђене према плановима, рекао бих да јесте. Можемо да видимо на примеру кинеских градова који су током последњих деценија градиле мреже метроа, видимо да су фасцинантно брзо урадили посао. Ако погледамо метрое у Москви, Бечу, Паризу, видимо да су у питању мреже метроа старе готово 100 година, али које се полако и стално прилагођавају. Не постоје коначна решења развоја система метроа, јер су системи синергетски везани за градове и са развојем градова морају се развијати и мреже. Са друге стране, Београду не би користило ни 10 линија метроа уколико не буду интегрисане у целину система јавног превоза путника. У Београду постоје трамваји, тролејбуси, аутобуси, те је важно дефинисати хијерархију и инкорпорирати систем метроа у читаву мрежу. Тада ће се видети прави ефекти – поручио је професор Тица.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Акција „Минут је до 12” за промоцију и прикупљање крви, тромбоцита и матичних ћелија у Земуну

Следећа вест

Јaвнa сeдницa o Нaцрту плaнa гeнeрaлнe рeгулaциje шинских систeмa у Београду

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.