12.10.2021.
У Скупштини Грaдa Бeoгрaдa одржана је jaвнa сeдницa o Нaцрту плaнa гeнeрaлнe рeгулaциje шинских систeмa у прeстoници. Рeч je плaну кojим je прeдвиђeнo ширeњe трaмвajскe мрeжe и БГ вoзa, кao и изгрaдњa бeoгрaдскoг мeтрoa.
Скупу је председавао главни урбаниста Марко Стојчић, а присуствовали су заменик градоначелника Горан Весић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, чланови Градског већа, представници Урбанистичког завода као носиоца плана, ЈКП „Београдски метро и воз”, који су задужени за посао у сарадњи са компанијом „Ежис”, представници из компаније WSP, који учествују преко видео-линка, консултанти из Аустрије, као и представници градских секретаријата за јавни превоз, саобраћај, урбанизам, Саобраћајног факултета и други.
Директор ЈКП „Београдски метро и воз” Станко Кантар подсетио је да је 2014. године руководство Града Београда донело одлуку да почне рад на развоју шинских система у Београду.
– Урађено је прво бројање путника у јавном превозу и анкета корисника јавног превоза, што је завршено 2015. године. Урађена је и студија мреже линија јавног градског транспорта путника и дефинисан потребни капацитет у Београду. Урађена је студија мреже линије и дефинисан потребни капацитет за приградски и локални превоз у Београду, што је завршено 2016. године. Тиме су обухваћене све линије јавног градског превоза – објаснио је Кантар.
Он је истакао да је на основу свих тих података рађен мастер план саобраћаја у Београду који обухвата све врсте превоза, укључујући и јавни превоз.
– Први пут су дефинисане и линије БГ воза и метроа, што је завршно 2017. године. У међувремену је урађена студија Стратегије развоја јавног линијског превоза путника на територији града Београда за период до 2033. године, која је завршена ове године. Започете су израде студије идејног пројекта и оправданости за другу фазу прве линије и за другу линију београдског метроа и воза. Прво морамо да имамо снимљено постојеће стање да бисмо могли прогнозирати будућност – рекао је Кантар.
Градски секретар за саобраћај Душан Рафаиловић је представио Транспортни модел града Београда. Том приликом је прецизирао да тај систем подразумева скуп различитих података, параметара, индикатора и симулационих модела исказаних у простору и времену на такав начин да је могуће реконструисати особености и понашање транспортног система у прошлости и утврдити одређене закономерности, транспортне захтеве и понуде с једне стране и социо-економске параметре с друге стране. Истовремено, системом је могуће исказати и оценити постојеће стање транспортног система, проценити и пројектовати функционисање транспортног система и његових делова у будућности и вредновати поједина постојећа или сценаријима развоја дефинисана стања применом елемената транспортног модела.
– Током 2015. године, Секретаријат за саобраћај је заједно са Саобраћајним факултетом реализовао пројекат ажурирања транспортног модела Београда, са саобраћајним истраживањем и карактеристикама кретања. Циљеви су били формирање ажурних база података о стању саобраћајних система града Београда и унапређивање до тада важећег транспортног модела. Реализацијом ових циљева који су остварени процесом новог зонског система, ажурирани су подаци о уличној и путној мрежи, о линијама јавног градског превоза, мрежи линија теретног саобраћаја, као и информационих основа и карактеристикама о кретању у Београду – навео је Рафаиловић.
Бројне базе података искоришћене су за ове потребе, међу којима ГУП, Саобраћајни мастер план Београда, Транспортни модел Београда, Студија бројања путника и анкете корисника јавног превоза и други документи из катастра, о раду семафорских раскрсница, Зонски систем Урбанистичког завода, редови вожње у систему градског превоза, те подаци о саобраћајним незгодама. Сви подаци систематизовани су у три групе података, појаснио је Рафаиловић, и то независни показатељи, подаци о саобраћајној инфраструктури, те подаци о карактеристикама кретања.
– Тако дефинисане и систематизоване групе података дају транспортном моделу употребну вредност, те он постаје алат који се користи за врло прецизне и јасне прорачуне који се односе на управљање, програмирање, планирање и изградњу транспортног система – навео је Рафаиловић, додајући да је акценат стављен на увођење такозваних „интелигентних транспортних система”.
У читав процес укључен је велики број разних стручних институција, додао је Рафаиловић.
– Транспортни модел Београда обухвата зонски систем од 516 зона, од којих је 478 унутрашњих и 38 спољашњих зона, посматрано из свих 17 градских општина. Обухвата 5.968 конектора, одређених према врсти транспортног система, Линије метроа поставиле две престижне светске фирмеа могу бити пешачки и мешовити. Укупни број линкова у транспортном систему износи 9.646, а укупна дужина саобраћајница је 2.824 километра. Моделом је обухваћено и 160 линија јавног градског превоза, а унети су и подаци за 579 семафоризованих раскрсница – нагласио је Рафаиловић.
У оквиру овог модела израђене су калибрисане матрице транспортних захтева за путничке аутомобиле, теретна возила и систем јавног превоза. На основу овако прикупљених података реализован је велики број активности и примењен велик број различитих мера које се тичу стратегије развоја транспорта у главном граду.
Бруно Делгадо из компаније WSP је рекао да та компанија, која се бави транспортом и саобраћајем, запошљава око 55.000 људи.
– Једно од наших представништава налази се у Београду, где ради око 70 запослених који веома ефикасно раде на овом пројекту. Одрживи развој у саобраћају је веома важан сегмент посла у који наши експерти улажу много труда, уз развијање стратегије масовног транспорта – рекао је Делгадо.
Представник компаније „Ежиз” Бернард Хигинс је истакао да је установљено да постоји довољан број путника да би се верификовало да ли је линија одговарајућа.
– Сагледали смо да треба да се више усредсредимо на линију један него на линију два. Радимо заједно с Градом и другим институцијама у граду да бисмо верификовали ову одлуку. Додатна предност линије један је та што подржава развој града, што подразумева и део око реке. Током студије смо сагледали девет различитих локација за депо. Раздаљина између станица је углавном од 800 до 1.200 метара – рекао је Хигинс.
Професор Саобраћајног факултета Универзитета у Београду Славен Тица је рекао да Град Београд на системски начин третира систем јавног линијског превоза путника.
– Овај пројекат је сублимација свих „бочних пројеката” који су рађени у претходних 15-ак година, а односе се на систем јавног транспорта путника. Повећање броја моторних возила у Београду, као и у другим метрополама, довело је до погоршања ситуације у саобраћају и тај „зачарани круг” мора да се реши на системски начин. Ми смо у студијско-развојном пројекту имали задатак да обухватимо све постојеће подсистеме, али кроз коришћење бочних студија које су рађене у последњем периоду, као и будуће системе, пре свега метро подсистем, као и подсистеме јавног транспорта путника, као што су такси, јавни бицикли… Циљ је постизање ефикасне и интегрисане структуре целине система. Оваквим пројектом желели смо да дефинишемо стратешке циљеве и мере и подигнемо ниво квалитета услуге – рекао је Тица.
Следи део седнице који ће бити затворен за јавност и на којем ће се разматрати амандмани на предложено решење.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs