Весић: Поштујемо своју историју и не заборављамо људе који су задужили Србију

Нема коментара Share:

29.11.2021.
Заменик градоначелника Горан Весић рекао је на данашњој седници да нове одлуке о именовању улица показују да поштујемо сопствену историју, традицију и културу, те да не заборављамо оне који су нешто учинили за нас. Он је подсетио да смо у времену које је иза нас живели у различитим државама, те да је Београд био главни град различитих земаља. Живели смо у различитим идеологијама, а у складу с тим овде је било много улица названих по топонимима из различитих делова бивше Југославије, по знаменитим личностима које нису важне за Србију, али су такође представљале део промоције нове идеологије и новог националног курса у склопу Југославије.

– Тако смо дошли у ситуацију да имамо један број назива улица који више немају никакве везе са Србијом или се пак зову по људима који нама нису били наклоњени, међу којима је Штросмајер који више неће имати улицу у Земуну. Али, зато ћемо имати улицу по кнезу Павлу Карађорђевићу, принцези Оливери, која је пример жртвовања и мучеништва за свој народ, као и по царевима Јустинијану Првом и Ираклији, који је дозволио насељавање Јужних Словена на Балкан. У будућности треба више да потенцирамо нашу везу са Византијом јер ми веру, културу и још много тога дугујемо њој. Седамнаест римских царева рођено је на територији данашње Србије. Не постоји ниједна римска провинција која их је дала више. Због тога ћемо у будућности дати називе улица по свим римским царевима – казао је Весић.

Заменик градоначелника је посебно изразио задовољство што ће поједине заслужне жене добити своје улице у главном граду и навео да је Град отворен за све нове иницијативе одборника, грађана, научних заједница.

Весић се осврнуо и на чињеницу да је град често био мета напада због тога што су хрватски политичари, војсковође, банови изгубили улице у Београду, те да је тобоже на тај начин Београд изгубио космополитски дух.

– Ми смо највећи град на Балкану, космополитски град, а они који су нешто урадили за наш главни град, народ и културу, без обзира на вероисповест или националност, имаће своје улице. Пример за то је Мате Парлов, који је Хрват, али је на прошлој седници добио улицу јер је две светске титуле освојио у Београду. Слично је и са Антуном Густавом Матошем и Тином Ујевићем, који су једно време живели и стварали у Београду – рекао је Весић, наводећи и пример Загреба који је одузео улицу Вуку Караџићу иако је почасни грађанин тог града.

Весић је најавио да ће у будућности улицу добити и кнегиња Јулија, иначе Мађарица, супруга Михаила Обреновића. На овај начин ће Београд увек поштовати и оне који нису српске националности, али под условом да су нешто урадили за наш град и наш народ. Најавио је да ће Београд по реципроцитету добити и Будимпештанску улицу, а то ће се односити и на Праг, подсетивши да већ имамо и Варшавску и Бриселску улицу, као што и они имају нашу. Тиме ћемо, закључио је Весић, на исти начин показати поштовање.  

– Ове одлуке много су значајније од обичних промена улица, јер говоре о промени националне политике и свести о свом историјском значају – истакао је Весић.

Појашњавајући једну од иницијатива, историчарка књижевности проф. др Ирена Арсић рекла је да су Дубровчани долазили у Београд током читавог историјата Београда и да су на различите начине били примани. Настојала сам, додала је, да у последњих двадесет година о њима и њиховим судбинама у Београду посебно говорим.

– Они су врло често на одређен начин били несхваћени, јер су другачије гледали на нову Српску кнежевину, па на српску краљевину. Ово је дивна ствар која се десила, а ја сам предложила петорицу Дубровчана, од којих тројица већ имају своју улицу у Београду. Остала су двојица – Никша Гради и Иван Стојановић – нагласила је др Ирена Арсић.

Академик проф. др Драган Симеуновић рекао је да је Владета Јеротић био највећи просветитељ нашег доба, додавши да се просветитељи не рађају стално, већ да долазе у таласима, обично онда када их највише требамо.

– Током свог живота написао је око 70 књига и неколико стотина научних чланака, одржао је огроман број предавања у земљи и иностранству чији квалитет и огромна посећеност превазилазе све што је ико икада код нас на том плану постигао. Јеротић је био интелектуална мега звезда у нашем духовном простору. Захваљујући својим књигама, дуго ће бити међу нама. Томе ће свакако допринети и улица названа по њему, коју му дарује Град Београд. Јеротић је овај град волео највише на свету, а град му је овим гестом узвратио љубав и исказао поштовање – нагласио је Симеуновић и захвалио Граду Београду и Горану Весићу на промптности и разумевању важности да се одржава дух Београда сећањем на оне људе који су том духу дали све.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Плански радови „Зеленила”

Следећа вест

Весић отворио реконструисани боравак за децу и младе ометене у развоју на општини Стари град

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *