30.11.2021.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је за ТВ Вести да неће бити повећања пореза на имовину у 2022. години и појаснио да закон дефинише да порез прати вредност цене некретнина. Како те цене расту на територији Београда, то значи да се економија развија, додао је Весић.
– Међутим, не расте свуда цена и не расте свуда подједнако, али у просеку је то око шест одсто на територији града за 2021. годину. У складу с тим толико би требало и да порасте порез. Без обзира на то, донели смо одлуку да због пандемије и свега што се дешавало наредне године уведемо додатни критеријум, а то је да нико неће моћи да има већи порез на имовину него што је имао ове године. То је оно што Град додатно даје грађанима и сматрали смо да је то оправдано, тако да 2022. године нико неће плаћати већи порез него што је плаћао ове године, а неки ће плаћати и нижи порез, као што су зоне у којима су смањене цене квадрата – нагласио је Весић.
Према његовим речима, када се погледа буџет за 2022. годину, у њему има око 700 милиона динара за порез, што значи да има више новоизграђених станова и да је већи обухват људи који плаћају порез.
Говорећи о буџету Града за наредну годину, Весић је истакао да је закључно са јучерашњим даном добијено око 2.900 предлога грађана, институција, удружења за коришћење градског буџета. Највише предлога је за уређење паркова, игралишта, реконструкцију улица. Грађани траже оно што је њима важно у крају у коме живе, навео је Весић и додао да има и предлога које је Град већ предвидео, као и појединих који нису за Град, те ће они бити упућени надлежним институцијама.
– Када будемо завршили јавну расправу 8. децембра, а да подсетим да сви грађани и грађанке на сајту Града Београда могу да дају своје предлоге, размотрићемо све предлоге и свакоме ћемо одговорити да ли је његов предлог прихваћен. Прошле године смо прихватили готово трећину предлога којих је било више од 10.000. Све што можемо, ми то прихватимо и тако заједно креирамо буџет – нагласио је Весић.
Када је реч о Одлуци о додели назива улица и Одлуци о додели назива обале на територији општине Нови Београд, Весић је нагласио да је председник Александар Вучић предложио да лева обала Саве, од Бранковог моста до Газеле, добије назив Обала јасеновачких жртава. Београд до сада није имао обележје јасеновачких жртава, што је, како је навео, невероватно и изразио задовољство што „ова власт има снаге о томе отворено да говори”.
– Природно је да обала која пролази поред Старог сајмишта носи име јасеновачких жртава с обзиром на то да ће Старо сајмиште постати меморијални центар – навео је Весић.
Како је истакао Весић, називи неких улица су промењени јер немају везе са Србијом.
– Дошли смо у ситуацију да имамо један број назива улица који више немају никакве везе са Србијом или се пак зову по људима који нама нису били наклоњени, међу којима је Штросмајер, који више неће имати улицу у Земуну. Она је постала Улица кнеза Павла Карађорђевића, док је Улица Петра Зрињског, који такође нема везе са Србијом, постала Улица принцезе Оливере Хребељановић, која је пример жртвовања и мучеништва за свој народ. Улице су добиле и четири жене, прва жена ветеринар у Србији, прва жена књижевни преводилац у Србији, а и недавно смо утврдили да свега око шест одсто улица у Београду носи назив по женама, а сигурно је учешће жена у друштву и историји Србије много значајније од тога. Трудимо се да жене које су дале допринос нашем друштву добију улицу и отворени смо за све нове предлоге – рекао је Весић и додао да такође нема потребе да улица у Београду носи име по Матији Гупцу.
Како је навео, улицу је добио и Јустинијан Први, као и цар Ираклије, који је дозволио насељавање Јужних Словена на Балкан.
Заменик градоначелника се осврнуо и на пројекат изградње београдског метроа и рекао да ће прва линија бити завршена 2028, а друга 2030. године.
– „Вечерње новости” су 1970. године објавиле најаву тадашњег градоначелника Бранка Пешића да ће Београд добити метро, тако да тај сан постоји 51 годину. Иначе, тачно је 53 године откако је урађена прва саобраћајна студија метроа. Тих година било је и добрих и лоших времена. Тада нису постојали урбанистички планови, само имамо студије из тог периода јер је сваки нови градоначелник имао другачију студију. Дакле, грађанима се метро обећава годинама, али никада није постојао пројекат метроа. Ово је први пут да имамо пројекат и урбанистичке услове, донети су урбанистички планови, такође имамо законске предуслове и оно што је најважније, имамо новац, што говори да Србија има снажну економију и да може да изгради метро – нагласио је Весић.
Он је напоменуо и то да се симултано раде прве две линије, што је мало градова до сада урадило.
– Паралелно са прве две линије метроа радимо и проширење Бг воза. Када се све то буде завршило, имаћемо 223 километра Бг воза. То значи да ћемо урадити нову линију од Земуна према Сурчину, обухватити национални стадион, Аеродром „Никола Тесла”, центар Сурчина и Обреновац, али ћемо капацитете Бг воза проширити и према Младеновцу и Лазаревцу, Сопот и Барајево ћемо обухватити, проширити га од Овче према Панчеву. Уместо садашњих 104 поласка, дневно ћемо их имати 500. Када се све заврши, 223 километра Бг воза и 42 километра нове трамвајске мреже, све приградске општине имаће градску железницу. Тако ће 2030. године шински саобраћај бити већински, готово 80 одсто. Метро, БГ воз и трамваји чине шински систем, који је независтан. Метро нам омогућава да смањимо загађење и да имамо потпуно независтан систем јавног превоза који је тачан. Град тако може другачије да функционише, јер можете да живите у Младеновцу или Лазаревцу и да радите у Београду – појаснио је заменик градоначелника.
Весић је рекао да је на седници Скупштине града донета и одлука да на такси станицама буду постављени мобилни тоалети, односно просторије где би таксисти могли да попију кафу и генерално нормално да функционишу.
– Ипак, није могуће на тај начин уредити комплетно сва стајалишта, као што су „Теразије” или „Трг републике”, али може на 90 одсто такси станица. То ћемо урадити и на окретницама нашег градског превоза, где би требало омогућити возачима да имају место за одмор – рекао је Весић и додао да ће у наредне две године сва такси возила бити беле боје, те да је држава обезбедила субвенције за таксисте за куповину нових возила.
Говорећи о јавним бициклима, Весић је подсетио да су већ два тендера пропала, те да је у разговорима са заинтересованим компанијама схваћено да они очекују да имају истовремено и електричне тротинете и јавне бицикле. Међутим, није могуће да се распише тендер за електричне тротинете зато што они не постоје у нашем закону, а тражили смо да се измени Закон о безбедности саобраћаја и да се регулише употреба тротинета, додао је Весић.
– Град је тражио да се уреди коришћење тротинета и када би се то десило, ми бисмо могли да распишемо тендер и за изнајмљивање тротинета, што постоји у многим градовима на свету. Ми још увек немамо ту могућност и зато смо донели одлуку да трећи пут распишемо тендер за коришћење јавних бицикала у нади да ћемо једног дана, када се уреди област у вези са тротинетима, моћи и то да проширимо. Одлучили смо да Београд има само електричне јавне бицикле. Надам се да ћемо наћи партнера који ће поставити јавне бицикле на 150 станица које смо одредили у граду – казао је Весић.
Говорећи о линијском парку, Весић је подсетио да ће то бити највећи парк у Београду који ће повезати Бетон халу са Панчевачким мостом, где ће бити много нових садржаја, зеленила, рекреативних површина, паркинга.
– Сви су одушевљени линијским парком, а важно је разумети да је он последица неких других пројеката. Не би било линијског парка да није било Београда на води, пасареле, да нисмо укинули у том делу железнички саобраћај. Линијски парк показује да можемо да освојимо један нови простор и да тиме подигнемо квалитет живота свих Београђанки и Београђана. Ту има десетак целина, сваку су радиле младе архитекте на почетку своје каријере и професори са нашег факултета, што је за њих велика ствар. Београд ће по том парку бити јединствен јер показује како се наш град развија. Парк ће коштати скоро 50 милиона евра, није јефтин, али данас Град Београд то може да плати – истакао је Весић.
Што се тиче сутрашњег заседања Кризног штаба, Весић је рекао да ће Београд бити против сваке нове мере која значи даље затварање привреде.
– Морамо да нађемо меру. Привреда мора да ради, а тако исто мислим да и школе морају да раде – рекао је Весић и додао да се нови центар за вакцинацију отвара сутра у „Икеи”.
Нова година у Београду се организује на отвореном, са сјајним програмом на платоу испред Народне скупштине, уз поштовање свих мера које у том тренутку буду на снази, закључио је Весић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs