14.12.2021.
На данашњој седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда усвојено је неколико иницијатива за именовање улица у престоници по значајним историјским и културним личностима Београда, Србије и шире.
– Комисија се труди да врло одговорним радом одржи континуитет у очувању сећања на личности које су својим значајним историјским и, пре свега, културолошким моментом утицале на развој једног друштва у одређеној епохи и чији рад, храброст и знање су прожети и кроз данашње време. Културна политика града јесте управо да људи који су битни за престоницу на неки начин остану „забележени”, у овом случају да се именовањем улица очува њихова важност – изјавила је председница комисије Андреа Радуловић.
Чланови комисије усвојили су иницијативе грађанина Небојше Марјановића и градоначелника Чачка Милуна Тодоровића да се у Београду именује Улица кнегиње Јулије, као и да улицу добије кнез Страцимир, владар и брат родоначелника лозе Немањића Стефана Немање.
– Јулија Обреновић била је супруга кнеза Михаила Обреновића. Да је била цењена од супруга и предводника земље, сведочи нам гест да је за њу 1861. године у Саборној цркви у Београду направљен трон, трећи уз дотадашњи патријархов и кнежев. Кнегиња је 1863. године обавила успешне дипломатске мисије по Енглеској и Француској – стоји у иницијативи Небојше Марјановића.
Комисија је усвојила иницијативе Бојана Димитријевића са Института за савремену историју да улице у Београду добију и мајори Александар Мишић и Иван Иво Фрегл.
– Александар Мишић био је мајор Српске и Југословенске војске, син војводе Живојина Мишића. Био је учесник Балканских и Првог светског рата, а затим и покрета отпора немачком окупатору, који је организовао пуковник Драгољуб Михаиловић. После слома партизанске територије око Ужица, у немачкој операцији Мишић је заједно са мајором Иваном – Ивом Фреглом и једним бројем припадника војно-четничких одреда после краће борбе био заробљен. Мишић и Фрегл су спроведени у Ваљево, где су после кратког суђења стрељани, 16/17. децембра 1941. године. Због овог херојског подвига југословенска влада је нешто касније, јануара 1942. године, постхумно одликовала мајора Александра Мишића Карађорђевом звездом трећег реда са мачевима, а Ивана Ива Фрегла Карађорђевом звездом четвртог реда са мачевима – стоји у иницијативи Бојана Димитријевића.
На седници Комисије за споменике и називе тргова и улица усвојена је иницијатива писца Горана Милашиновића да се именује улица по француском доктору Анрију Жамеу, као и иницијатива Владимира Пиштала, в. д. управника Народне библиотеке Србије, да улицу добије књижевник Владан Десница.
– Анри Жаме је доктор заслужан за лечење српских научника из Института за нуклеарна истраживања „Винча” 1958. године. Као водећи клинички лекар и научник био је један од светских пионира у лечењу радијационе болести током педесетих и шездесетих година 20. века – стоји у иницијативи Горана Милашиновића.
Комисија је на данашњој седници усвојила и иницијативу Драгана Бисенића да се у престоници именује улица Џорџа Кенана, америчког дипломате, политиколога и историчара, оснивача Кенан института и амбасадора Сједињених Америчких Држава у Југославији од 1961. до 1963. године.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs