Усвојене одлуке о сарадњи Београда и Хиландара и оснивању установе културе АКУД „Иво Лола Рибар”

Нема коментара Share:

14.02.2022.
Градски одборници на данашњој седници усвојили су информацију о иницијативи за потписивање протокола о сарадњи између Града Београда и Фонда Задужбине Светог манастира Хиландар. Заменик градоначелника Горан Весић подсетио је да је делегација Београда, коју је он предводио, у октобру прошле године посетила Хиландар.

– Београд је прва локална самоуправа која је направила сарадњу са манастиром Хиландар. Тада је договорено да се направи протокол који ће дефинисати будућу сарадњу. Закон који је донет на иницијативу председника Вучића први пут је после више од сто година формализовао сарадњу наше државе и овог манастира, а тај закон дао је основу да потпишемо овакав протокол – прецизирао је Весић. 

Он је овом приликом захвалио помоћнику градоначелника Андреји Младеновићу, који је дао огроман допринос да се протокол сачини. Подсетио је да се од 2014. помоћ за манастир повремено прикупља посредством уплатнице „Инфостана”, тако да се годишње прикупи између седамдесет и сто хиљада евра. 

– Помоћ коју су Београђанке и Београђани дали на овај начин није мала и посебно је значајна у време ковида, када је смањен број посета Светој гори – истакао је Весић. 

Протоколом Град Београд је преузео обавезу да се изгради депо за уметничка дела на Хиландару, који ће бити под земљом, изван манастира и по свим стандардима за квалитетно чување „блага и сведочанстава наше историје”. Када то буде завршено, почеће и реконструкција ризнице, како би она постала музеј.  

– Град Београд ће заједно са Републиком Србијом наставити да улаже у Хиландар – рекао је Весић. 

Говорећи о преузимању Академског културно-уметничког друштва „Иво Лола Рибар”, Весић је подсетио да су одборници у протеклом периоду већ гласали за преузимање позоришта КПГТ, што је било веома важно будући да Љубиша Ристић представља једног од најбољих позоришних редитеља.

– Преузевши КПГТ, Београд је коначно добио једно градско алтернативно позориште. Преузели смо и „Гварнеријус”, који води Јован Колунџија, са дивном салом, а сада то исто чинимо и са „Лолом”. Фолклором се у Србији бави сто хиљада људи, а у Београду више десетина хиљада и зато желимо да помогнемо да се фолклор шири и да се што више деце њиме бави. То друштво више неће имати проблеме са функционисањем и имаће све потребне услове да нормално ради – истакао је Весић.

Он је подсетио и на одлуку да се обнови чувена „Ђумрукана”, прво београдско позориште. 

– Град Београд ће у наредном периоду откупити тај простор, обновити га и направити градско алтернативно позориште, где ће сва приватна позоришта моћи да играју своје представе. Желимо да афирмишемо трупе, приватне иницијативе и тако помогнемо младим театрима. Град ће то субвенционисати и тако омогућити живот приватним иницијативама у овој области. У оквиру тих напора и зграда топлане на Коњарнику постаће институција културе. И њу ћемо преуредити и направити инкубатор за музичке бендове, а простор ће бити бесплатан за вежбање и прве свирке. Такође ћемо веома брзо изаћи и са градским затвореним простором за скејтбординг и омогућити деци која се баве тим спортом да имају свој простор. Још један нови простор биће намењен младим сликарима изнад Прокопа, у празној згради од 800 квадрата која припада железници. И тај простор биће бесплатан и представљаће наставак нечега што је некада радио СКЦ, чиме ћемо подржати рад младих уметника – закључио је Горан Весић.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Дечји културни центар успоставља Клуб међународног пријатељства

Следећа вест

Синоћ у Љубљани отворен фестивал „Рута 2022”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *