14.02.2022.
Скупштина Града Београда усвојила је на данашњој седници измењену Одлуку о буџету за 2022. годину, као и читав пакет одлука из области финансија, укључујући и ребалансе програма пословања за градска јавна предузећа. Како је на седници образложио заменик градоначелника Горан Весић, разлог доношења ребаланса буџета јесте у повећаним приходима, односно у томе што се буџет планира конзервативно или са најмање могућим очекиваним приходима.
– Када је рађен буџет за ову годину крајем прошле, нисмо знали да ли ће бити рестрикција у раду привреде због пандемије нити да ли ће сви успети да задрже радна места, због чега смо планирали конзервативнији буџет. Како није било тога захваљујући превасходно великој борби Града Београда, већ у јануару смо видели да имамо повећане приходе. Пред вама је ребаланс буџета, који је „тежак” скоро 166 милијарди динара, односно 1,411 милијарди евра. То је највећи буџет у историји нашег града. Буџет Града повећан је, дакле, за око 3,1 одсто, односно 4,599 милијарди динара. Буџети градских општина повећани су за 7,1 одсто, односно укупно ће градским општинама бити пребачено нешто мало више од милијарду динара – истакао је Весић.
Веома је важно, додао је Весић, да је буџетски дефицит који се исказује сваке године потпуно „покривен” буџетским суфицитом из прошле године. Дакле, нема никаквог задуживања како би се „покривао” дефицит, што је била пракса до 2012. године. Весић је подсетио да је задужење закључно са 31. децембром 2021. износило тачно 281 милион евра, што је велика разлика у односу на поменути период, када је на буџет од око шестсто милиона евра дуг био 1,2 милијарде евра.
– Ребалансом се обезбеђује 150 милиона динара више за прање и чишћење улица, 222 милиона више за куповину смећара, више од петсто милиона динара за систем замена сијалица и јавну расвету у приградским насељима, затим још 242 милиона динара за Линијски парк, 235 милиона динара за озелењавање школских дворишта, преко милијарду динара додали смо за јавни превоз, двеста милиона динара за куповину лаптопова и таблета и исто толико за субвенционисану куповину уџбеника за први и други разред – прецизирао је Весић.
Када је реч о потоњем, ове године је Град направио договор с надлежним министарством, као и са издавачима да буду достављени извештаји о изабраним уџбеницима за свако дете, јер их бирају школе и родитељи.
– Град ће новац директно уплаћивати издавачима, након чега ће они уџбенике достављати деци у школе. Родитељи неће морати да се пријављују ни за једно дете које похађа први или други разред, а њих је око 34.000. Прваци ће приликом добијања књижице добијати комплет уџбеника за други разред, док ће ђаке који ове године уписују први разред уџбеници чекати у школи. Поред тога, обезбедили смо новац за реконструкцију Каленић пијаце и изградњу пијаце у Обреновцу, која ће бити веома модерна. Такође, обезбедили смо новац за опрему позоришта „Дадов”, које се сада реконструише, а завршетак радова се очекује до септембра. Управо зато је сада време за набавку опреме јер је неопходно испоштовати тендерску процедуру која траје неколико месеци – рекао је Весић.
Према његовим речима, Београд се приближава буџету од милијарду и по евра, што су, како је рекао, историјски тренуци за наш град.
– То значи да можемо да урадимо много више ствари за град, да боље и ефикасније мењамо Београд. Подсећам да је 2014. године просечна зарада у Београду износила 433 евра, а сада је 781 евро. Када просечна плата у Србији 2026. године буде 1.000 евра, како је обећао председник Вучић, у Београду ће, према садашњој пропорцији, бити 1.280 евра, док ће 2030. године просечна плата у Београду износити око 200.000 динара, односно мало више од 1.700 евра. То је потпуно реално јер данас у Београду имамо, ако изузмемо јавни сектор, просечну плату између 150 и 160 хиљада динара, док је просечна плата високо образованих око 140.000 динара, а све то говори да расте животни стандард – поручио је Весић.
Он је подсетио да је Београд 2013. имао буџет од 88 милијарди динара, а 2020. године 166 милијарди, што је двоструко више.
– Тај податак довољно говори колико се град развија. Дуговања за вртиће и социјална давања су 2013. године износила 5.317.000.000 динара, док данас та дуговања не постоје, јер Град по том питању не дугује ни динар. Број деце у вртићима је 2014. године био 57.195, а сада је тај број већи од 80.000 деце која регуларно иду у вртиће и користе субвенције Града Београда. Приходи јавних комуналних предузећа су 2013. године износили 83 милијарде динара, док је данас тај износ већи од 106 милијарди. Инвестициона улагања у јавна комунална предузећа, попут нових аутобуса и камиона, износила су 2013. године две милијарде динара, а 2022. године 35 милијарди. Нето добит јавних предузећа 2013. године била је 735 милиона, а 2022. године пет милијарди и 634 милиона. Просечна плата возача ГСП-а је 2013. године износила 51.000 динара, а 2022. године 73.388 динара. Постоје возачи у ГСП-у који месечно зараде 90, 95, па и 100 хиљада динара, што значи да њихова плата прелази 800 евра. Зарада геронтодомаћица је 2011. године била 22.000 динара, а 2022. је 35.251 динар. Уколико ресорно министарство усвоји захтев Града, плата ће им бити 50.000 динара, како и доликује јер оне то заслужују. Просечна зарада запослених у Јавном комуналном предузећу „Градска чистоћа” који чисте улице данас је 56.000 динара, а неки од њих могу да зараде и више од 600 евра. Просечна плата тих људи је 2013. године била свега 36.000 динара. Годишње, грађевинске дозволе издајемо за изградњу око милион и по квадрата, а 2014. године издато је дозвола за изградњу 322.000 квадратних метара. Не постоји сегмент у животу града у којем није дошло до озбиљне промене и разлике. Наш посао је да овим буџетом омогућимо већини људи у нашем граду да осети бољитак. За то су нам потребне стабилне градске финансије и „јак” буџет. Захвалан сам јер данас имамо прилику да усвајањем ребаланса обезбедимо новац за све што је обећано грађанима – додао је Весић.
Заменик градоначелника се на крају осврнуо на пројекат развоја главног града „Београд 2030”.
– Тај план говори да ће 2030. године просечна плата у Београду бити 200.000 динара, да ћемо дотле изградити 42 километра метроа са 44 станице, реконструисати 235 километара градске железнице, а из сваке приградске општине, осим Гроцке, имаћемо поласке на 10, 12 и 15 минута до центра града. Имаћемо седам нових мостова, два на Дунаву, мост преко Аде Хује и друмско-железнички мост код Винче, два пешачко-бициклистичка моста Ада Циганлија–Нови Београд и Земун–Лидо, два моста у функцији БГ воза, као и Нови савски мост. Ту ће бити и два нова тунела, од Карађорђеве па скоро до Панчевачког моста, и Топчидерски тунел, 150 километара бициклистичких стаза, скоро сто нових паркова. Као одборници гласали сте да се све то оствари, донели сте важне, историјске одлуке, омогућили да се Београд мења набоље, да напредује и хвала вам на томе – закључио је Весић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs