16.02.2022.
Градски завод за јавно здравље Града Београда већ седамдесет година ради мониторинг квалитета ваздуха. Стога, на питање коме грађани треба да верују, одговор је да ми знамо од кога долазе подаци, ко их мери и које су методе на основу којих се подаци добијају, изјавила је градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић гостујући на ТВ Вести.
Она је појаснила да Градски завод за јавно здравље на основу акредитованих метода на акредитованим апаратима даје резултате, обрађује их и доставља Секретаријату за заштиту животне средине и да су они јавно доступни свим грађанима.
– Апликација Беоеко се не може поредити са другим aпликацијама, јер ми не знамо одакле стижу њихови подаци. Када говоримо о Беоеку, не говоримо о количини честица које се налазе у ваздуху, већ о индексу квалитета ваздуха који представља изложеност становништва на одређену количину штетних честица у граду. Самим тим грађани имају путоказ какав је квалитет ваздуха и како треба да се понашају. Он нема везе са граничним вредностима – појаснила је Вилотијевићева, додајући да се за сваку мерну станицу на теритирији града зна где се налази.
Она је истакла да се нада да ће се успостављањем фабрике за прераду отпадних вода смањити излазак фекалних садржаја у реке, али је додала да је веома важна и лична одговорност грађана.
Када је реч о управљању отпадом, Вилотијевићева је подсетила да је прошле године у Винчи завршена санитарна депонија, отворена нова депонија за грађевински отпад и да се завршава енергана на отпад.
– Требало би да енергана крајем године уђе у систем. Од свог отпада који се налази на територији града Београда, а то је негде око 540 хиљада тона годишње, 340 до 370 хиљада ће бити искоришћено за прављење топлотне односно електричне енергије. То значи да ће Београд од отпада који је претходних четрдесет година завршавао на несанитарној депонији добијати пет одсто електричне и осам одсто топлотне енергије. На тај начин смо направили један круг где отпад на крају постаје ресурс – истакла је градска секретарка за заштиту животне средине.
Она је најавила да се ради на изградњи рециклажних центара те да се планира постављање подземних контејнера за примарну селекцију.
– Надам се да ћемо направити и апликацију путем које ће грађани моћи да знају где се налази место где могу да одложе отпад који је за рециклирање. Очекујем да ће се за неколико месеци покренути јавна набавка мобилних рециклажних центара који ће се налазити у близини зоне где се креће највише суграђана, а то су у овом моменту пијаце. Када кренете на пијацу можете да понесете и батерије и сијалице и све што желите да се рециклира, а овакви центри ће се померати са општине на општину – рекла је Ивана Вилотијевић.
Говорећи о дивљим депонијама, она је изнела податак да је Град у последњих девет година само за њихово уклањање са јавних површина потрошио 130 милиона динара што, како је рекла, указује на велику бахатост појединаца.
Када је реч о буци, Ивана Вилотијевић је подсетила да је Скретаријат за заштиту животне средине завршио акустичко зонирање, што је била основа да би могле да се спроводе одређене одлуке.
– Сада се успоставила могућност да комунална милиција може да доноси решења и контролише буку из угоститељских објеката, која је највећи проблем на територији града. Сада имамо полугу моћи у смислу да некоме може да се напише казна – истакла је Вилотијевићева.
Она је закључила да је и у наредном периоду приоритет да се успостави систем како би грађанима било боље, а ни Република ни Град ни Секретаријат не може да учини било шта што је добро за животну средину уколико нема индивидуалне одговорности.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs