21.02.2022.
Град Београд је за уклањање дивљих депонија са јавних површина од 2014. године издвојио око 130 милиона динара, а за ову годину 21 милион динара, изјавила је градска секретарка за заштиту животне средине Ивана Вилотијевић.
Она је за ТВ Прва прецизирала да је посебан проблем повећање броја грађевинских депонија, те да се оне јављају на дневном нивоу.
– С једне страна, недовољан је број комуналних и еколошких инспектора имајући у виду колико се не поштује Закон о управљању отпадом Републике Србије. С друге стране, када би се приватна лица и предузећа која се баве грађевинским отпадом придржавала закона, не би имало потребе за кажњавањем – рекла је Вилотијевићева.
Она је подсетила да је Град Београд у Локалном плану, који је усвојен прошле године, планирао како се управља грађевинским отпадом.
– Тада смо дали податак да ћемо подићи рециклажу до неких 40 одсто за десет година. Важно је знати да се 20 одсто од укупне количине отпада може третирати, док је 80 одсто земља од ископа. У том плану се тачно прецизира како се управља грађевинским отпадом, а како земљом од ископа – нагласила је Ивана Вилотијевић.
Према њеним речима, грађевински отпад се третира на два начина, с тим да је први на стационарном постројењу у Винчи.
– Сада завршавамо један пројекат који повезује Нови Београд, Сурчин и Батајницу, како би и тај део града био покривен центром за третман грађевинског отпада који се може рециклирати. Поред тога, постоје и мобилна постројења која се налазе на оним местима где је неопходно вршити насипање по планском документу у којем се налази адекватан елаборат о насипању. Када се заврши са насипањем, онда се помера на следећу локацију – прецизирала је Иван Вилотијевић.
Секретарка је истакла да понекад постоји неразумевање јавности, која мисли да је реч о депонији, а не о насипању, јер неке локације морају бити подигнуте на одређени ниво како би се те локације даље употребљавале.
– Од ископа годишње имамо 1,2 милиона тона земље, која се делом користи за ревитализовање локација, то јест за враћање у пређашње стање оних зона које су експлоатисане – рекла је Вилотијевићева.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs