03.03.2022.
Председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић је на данашњем представљању активности Секретаријата за заштиту животне средине у вези са заштитом и унапређењем квалитета површинских вода на територији Београда подсетио да су водотокови другог реда прешли у надлежност Града крајем 2019. године. Због те нове надлежности формирано је посебно одељење у оквиру ресорног секретаријата.
– Више нема ненадлежних и оних који објашњавају због чега нису дужни нешто да ураде. Сада тачно знамо ко је задужен за коју врсту посла и одговоран за решења која треба применити – нагласио је Никодијевић.
Према његовим речима, први посао је био попис водотокова другог реда и детектовање свих проблема.
– Највећи загађивач водотокова у Београду јесте непостојање канализационе мреже и постројења, односно фабрика за прераду отпадних вода. Док год не будемо системски решили проблем канализације и пречишћавања отпадних вода, нећемо на квалитетан начин решити овај проблем – навео је Никодијевић.
Он је нагласио да је Секретаријат за заштиту животне средине уско повезан са свим другим сегментима живота у Београду.
– Трудимо се да заштита животне средине буде присутна у свим већим пројектима који се раде, јер је уско повезана са условима живота грађана и неодвојива од њих. Зато смо почели заједнички да радимо пројекат изградње канализације, али не заборавимо да 30 одсто Београда нема канализацију и да је то посао који ћемо радити наредних десет година – рекао је Никодијевић.
Он је подсетио да је решено питање депоније у Винчи, која је деценијама представљала главног загађивача у Београду, и да је усвојена десетогодишња стратегија побољшања квалитета ваздуха.
– Уско повезани са квалитетом ваздуха су индивидуална ложишта, прикључци индивидуалних домаћинстава, централни систем грејања, гасификација, па тек онда неки други сегменти. За све што смо радили били су потребни струка и време. Зато је важно што смо детектовали проблем и пописали све оно што је у надлежности Града Београда – рекао је председник Скупштине града.
Никодијевић је изразио захвалност Секретаријату за заштиту животне средине и секретарки Ивани Вилотијевић, на, како је рекао, великом и искреном труду у свему што раде како би животна средина у Београду била што квалитетнија и очуванија. На крају је поручио да ће имати сву подршку Града Београда и Министарства заштите животне средине.
Ивана Вилотијевић је захвалила председнику Скупштине града на подршци, као и свим актерима и сарадницима који доприносе квалитетнијој животној средини.
– Имаћемо много посла јер је, у неку руку, отворена „Пандорина кутија”. Свесни смо да посао не можемо да завршимо за пет година, можда ни за десет, али је битно да смо проблеме лоцирали – навела је Ивана Вилотијевић.
Бављење изворима загађења и квалитетнијом животном средином уопште приоритет је био до сада, али и у свим будућим активностима, од еколошких возила у јавном превозу, преко регулисања буке до управљања отпадом, додала је она.
– Успостављамо систем и подижемо га, а онда све јединице Градске управе морају да га спроводе. Заједничким радом то и чинимо – истакла је Ивана Вилотијевић.
Кад је реч о новоформираном одељењу, оно се бави заштитом и унапређењем квалитета воде у токовима другог реда, као и језерима, од којих је већина вештачка, прецизније само је Ракина бара природно, крашко језеро.
– Осим са надлежнима у Граду, успоставили смо сарадњу и са „Србијаводама”, „Београдводама”, Министарством заштите животне средине, Министарством пољопривреде, водопривреде и шумарства, а пројекат за заштиту воде имамо још од пре неколико година и понудили смо га надлежнима за евентуалну имплементацију. Уз решавање проблема изградње канализације, сигурна сам да ћемо за десетак година решити проблем, тачније да ће ове акумулације моћи да се користе и за туризам јер је то велики потенцијал Београда – казала је Вилотијевићева.
О реализацији Програма контроле квалитета површинских вода на територији Београда говорио је Аљоша Танасковић, дипломирани биолог из Градског завода за јавно здравље, о Стратегији уређења и одржавања водотока другог реда на територији Београда др Жељка Рудић, дипл. инж. пољопривреде из Института за водопривреду „Јарослав Черни”, а о катастру стајаћих екосистема за потребе ГИС зелених површина Београда Јелена Петровић, дипл. хемичар из Института за рударство и металургију Бор.
Кад је реч о површинским водама обавља се контрола квалитета река и канала, Савског језера, вода подавалских акумулација и купалишта Лидо. Прва контрола обухвата 25 водотокова са 29 локалитета на којима се обавља мониторинг током читаве године. Последњих пет година анализирано је око 1.100 узорака, највише на Дунаву и Сави. Најбољи квалитет воде има Сава, а најлошији Топчидерска река, Железничка, Велики Луг и Сопотска река (пета класа квалитета).
Хидрографска мрежа Београда веома је густа, а на његовој територији има 20 водотокова првог реда и 188 сливова водотока другог реда густе каналске мреже. Према Закону о водама, сви водотокови који нису дефинисани као воде првог реда представљају воде другог реда.
По налогу Секретаријата, израђен је и катастар стајаћих вода, језера и бара на територији Београда, уз приказ стања и могућности за сређивање. Воде су класификоване у трећу и четврту класу, али није идентификовано присуство тешких метала.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs