17.05.2022.
Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић присуствовао је данас у Старом двору оснивању „Urban by nature” хаба југоисточне Европе, који представља део „Глобалног програма за пионире природе у урбаном окружењу”. У пројекту учествују и организације „Паметни градови”, Европски форум урбаног шумарства, ICLEI (Локалне самоуправе за одрживи развој), CEUS (Центар за експерименте и урбане студије), као и Међународне уније за конзервацију природе Источне Европе и Централне Азије.
Радојичић је изразио задовољство због прилике да угости учеснике ове манифестације у Старом двору, као и због чињенице да се овим скупом формира „Urban by nature” хаб југоисточне Европе.
– Реализацијом пројекта „Паметни град” наш тим је дошао на идеју да формирамо хаб – савет југоисточне Европе, чији је циљ да обједини градови овог дела Европе како би се вршила стална размена идеја и унапређење природом инспирисаних решења и како би се адаптација на климатске промене учинила што успешнијом. Такође, заједничким радом желимо да повећамо „зелену инфраструктуру” наших градова. Од индустријске револуције до данас, питање енергије је једно од кључних када је реч о развоју привреде и економије, како градова тако и држава. Последњих деценија потрошња и производња енергије, као и екологије и заштите животне средине, постала су круцијална даљег прогреса, али и опстанка људи – рекао је Радојичић.
Он је истакао да Град Београд, као највећа јединица локалне самоуправе у Србији, јесте покретач спровођења и реализације мера у циљу ублажавања ефеката климатских промена.
– Желимо да наставимо да будемо пример другим градовима и општинама. Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, развој градског железничког саобраћаја, изградња метроа, набавка трамваја и електричних аутобуса, термална рехабилитација јавних зграда, завршетак радова на обилазници око Београда, увођења система јавних биciкала, проширење мреже бициклистичких стаза, изградња 10.000 квадратних метара зелених зидова, повећање шумских површина за 10 процената, међу које спада и Линијски парк који ће се простирати у дужини од 4,6 километара уз обалу Дунава и Саве, представљају значајне пројекте који ће довести до тога да Београд постане зеленији и здравији град за живот. Усвојили смо неколико стратешких докумената и стратешких планова који се баве питањем заштите животне средине. Акциони план за „зелени град” је један од најважнијих докумената, чији је главни циљ побољшање квалитета ваздуха, уз смањење емисије угљен-диоксида за 40 одсто до 2030. године. Не сумњамо да наш даљи економски раст мора бити заснован на принципима одрживог развоја, што подразумева да наша економска политика буде увек усмерена на очување животне средине како бисмо дали локални допринос у борби против глобалних климатских промена и кризе. Поносан сам што се у нашем граду одржава овако значајна манифестација као што је 24. Европски форум урбаног шумарства, који ће додатно подићи свест људи и оживети разговоре о овој важној теми – закључио је Радојичић.
Главни урбаниста Марко Стојчић је рекао да је изузетно важно да се бавимо животном средином, осврћући се на низ пројеката у тој области, који се реализују и који су од виталног значаја за друштво и грађане Београда.
– Сваки корак који направимо у сваком од ових пројеката даје позитиван ефекат на животну средину и здравији живот грађана. Један од њих је Линијски парк који ће повезати делове обала река, који су дуго били неискоришћени. Упркос свим проблемима на које смо наилазили, због минималне комуникације са грађанима у условима пандемије ковида-19, сигуран сам да смо дошли до заиста доброг решења за Линијски парк. Такође смо имали бројна ограничења у ширењу зеленог појаса, посебно код Београдске тврђаве где смо имали проблем са садњом стабала која не смеју да угрозе вековно здање Калемегданске тврђаве, али већ у другој целини код Куле Небојша то ће бити потпуна трансформација тог простора. Потрудили смо се да путем пројекта уведемо знатно више зелених површина и да тако подигнемо квоту како би она била активна дуже и како не би била угрожена поплавама Дунава с те стране. Од целине три до десет имаћемо потпуно урбану трансформацију – истакао је Стојчић.
Он је најавио да ће следеће недеље вероватно бити расписана набавка за пројектовање и извођење, а до краја године почеће се са још најмање двема целинама.
– Једна од једнако важних ствари јесте и то што смо у сарадњи са цивилним сектором успели да пошумимо шпиц Аде Хује. Она је призната као јавна зелена површина – рекао је Стојчић.
Координатор „Паметних градова” и представник Града Хамбурга, Мартин Крекелер, истакао је важност постојања глобалних хабова рекавши да би сви закључци морали да се примењују глобално како би се осетио бољитак по свим питањима о којима се разговара.
– Да бисмо то постигли, морамо да применимо решења базирана на природи и очувању природе на локалне околности или локални биодиверзитет. Морамо да „уђемо” у свакодневни живот људи који ове живе, да осетимо њихову непосредну околину, те коначно да искористимо њихово животно искуство и имплементирамо га у наше пројекте. Да бисмо успели да креирамо квалитетна решења базирана на природи, морамо се ухватити укоштац са локалним изазовима на свакодневној бази – рекао је Крекелер.
Клајв Дејвис из Европског форума урбаног шумарства је подсетио на велику важност „одраслих” стабала и истакао да су велика, „стара” и разграната стабла, највећи део решења многих проблема везаних за екологију и климатске промене.
– Постоје бројни примери о томе да велика и квалитетна стабла обављају највећи део посла у ублажавању ефеката климатских промена. На примеру америчког града Финикса, који се налази у Аризони, једној од савезних држава са најтоплијом климом, види се да је у појединим деловима града, у којима живе најсиромашнији становници, просечна температура смањена за чак 18 степени у односу на период у којем дрвећа није било – рекао је Дејвис.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs