02.06.2022.
Светом литургијом, ломљењем славског колача у Старом двору и литијом од Васнесењске цркве до Храма Светог Саве данас је обележена слава града Београда – Спасовдан.
Домаћин славе и заменик градоначелника Горан Весић истакао је на свечаном пријему у Старом двору да Београд обележева овај дан од 1403. године.
– У част обнове и напретка славимо Вазнесење господње – Спасовдан откада је у време деспота Стефана Лазаревића наш Београд 1403. године постао српска престоница. Вазнесење је симбол Христове победе, чему је претходило Васкрсење – истакао је Весић.
Он је подсетио да је деспот Стефан Лазевић управо изабрао Спасовдан за славу града, јер је Београд те 1403. године био опустео и разрушен, а Србија после Косовског боја пред нестанком.
– За само неколико деценија, мудри деспот Стефан Лазаревић је начинио од Србије снажну и богату земљу, а од Београда једну од најснажнијих европских тврђава. Наш највећи историјско-правни акт средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је управо на Спасовдан, 1349. године, а допуњен на исти дан пет година касније – подсетио је Весић.
Указао је и на то да је на прослави Спасовдана 1938. године град Београд – град херој, како је нагласио, одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима четвртог степена.
– Вазнесењска црква, саграђена као градска црква 1863. године на предлог митрополита Михајла, који је претходно обновио спасовданску литију 1862. године, и дан-данас чува оригинални барјак из 1938. године, као поклон чувеног градоначелника Београда Владе Илића. Из ове цркве, која чува успомену на градску славу, блаженопочивши патријарх Павле обновио је нашу литију 1992. године, пре тачно 30 година – нагласио је Весић.
Он је истакао да ће грађани Београда и данас поносно шетати иза тог барјака.
– Шетаћемо иза иконе Пресвете Богородице онако како су шетали и становници Београда 1521. године, када су кренули на марш до Истанбула. Када су са собом понели чувену икону Богородице београдске, која се налазила у нашој најстаријој цркви – Успење пресвете Богородице, у Доњем граду Београдске тврђаве – навео је домаћин славе.
Весић је напоменуо окупљеним званицима да припадамо народу који више од осам векова има свој устав и своје законе, те да живимо у граду који дуже од шест векова слави своју славу.
– Колико народа у свету може да се похвали тиме. Зато када причамо о историји не наседајмо на лажну дилему – прошлост или садашњост. Историју памтимо, од ње учимо и поносно корачамо у будућност. Зато је Београд последњих година подигао споменике Стефану Немањи и деспоту Стефану Лазаревићу, али и Милутину Миланковићу, Бориславу Пекићу, Александру Дероку и Матији Бану. Наредних година Београд ће добити споменике посвећене краљу Драгутину, краљу Александру, али и Милошу Црњанском, Меши Селимовићу, Бранку Пешићу, Јовану Јовановићу Змају, као и Влади Илићу, под чијим ћемо барјаком и данас шетати – навео је заменик градоначелника.
Подсетио је да су у претходном периоду улице у Београду добили и кнез Павле Карађорђевић, принцеза Оливера, кнегиња Јулија и краљица Драга Обреновић, а да је место убиства кнеза Михаила Обреновића на Кошутњаку обновљено.
– Поново смо наш Београд учинили српским градом а то нам је помогло да свој град градимо и развијамо како би постао савремен и модеран. Наставићемо тако и убудуће, јер прошлост памтимо и славимо, а будућност градимо за нашу децу и наш Београд – казао је Весић.
Он је подсети да је слава прилика да се окупи породица.
– Наша београдска породица је велика, она броји око два милиона чланова. Наша слава је прилика да се данас окупимо и заборавимо на све разлике, свађе и на све оно што нас дели и да изаберемо оно што нас спаја. Да заједно са нама славе и наши суграђани који нису православне вере, јер ово је заједничка прослава свих нас – рекао је Весић.
Домаћин славе је претходно поздравио све присутне званице – патријарха српског Порфирија, надбискупа Станислава Хочевара, муфтију београдског Мустафу Јусуфспахића, председника Народне скупштине Ивицу Дачића, министре у Влади Републике Србије, представнике дипломатског кора, председнике општина и директоре јавних предузећа, те посебно српску децу са Косова и Метохије и из Црне Горе која су дошла у Београд овим поводом.
Патријарх српски Порфирије је присутнима честитао славу града Београда.
– Град Београд, слободно можемо рећи вековима обликује себе вером у Бога. Пре свега хришћанском и православном вером, а то значи да је и живот грађана кроз разне епохе устројаван на тим вредностима – истакао је патријарх.
Он је истакао да је ове године литија посвећена миру.
– Литија у принципу јесте молитва и ове године молићемо се за мир у свету, а у наше дане је то нарочито потребно. Оно што као људи не можемо сами, неопходно је да измолимо од Бога – да нам просветли ум, загреје срце и да нас врати на пут универзалних и фундаменталних принципа вере – указао је патријарх Порфирије.
Догађају су присуствовали градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић и помоћник градоначелника Андреја Младеновић, који су уз домаћина славе Горана Весића исекли славски колач, те заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, чланови Градског већа, одборници, секретари и представници градских предузећа.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs