Радојичић: Београд седми пут домаћин конференције „Србија постаје зелена”

Нема коментара Share:

07.06.2022.
Конференција „Србија постаје зелена” одржана је данас у Свечаној сали Старог двора где су се присутнима обратили градоначелник Београда проф. др. Зоран Радојичић, министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић и амбасадор Финске Кимо Лахдервита.

Градоначелник је истакао да му је велика част што је домаћин ове изузетно значајне конференције, како за Град тако и за државу.

– Поносан сам што су теме које се тичу екологије и заштите животне средине све актуелније. Као градоначелник подржавам све скупове и састанке овог типа где се разговара о овако важном темама. Седми пут Град има част да одржи конференцију „Србија постаје зелена” и верујем да ће се та традиција наставити – рекао је Радојичић.

Он је нагласио да је посебно велика част што на конференцији присуствује амбасадор Финске Кимо Лахдервита, имајући у виду да је Финска један од лидера у овој области, а да је град Лахти као зелена престоница Европе за 2021. годину један од лидера у циркуларној економији са пуно иновативних решења.

Градоначелник је поручио да верује да ће многе друге земље кроз примере добре праксе применити та искуства.

– Такође, у Хелсинкију сам посетио „смарт сити”, део града који се зове Каласатама, који је апсолутно фасцинантан, од електричних аутомобила до сваког сегмента који је еколошки врло осмишљен и функционалан. Питање енергије је кључно питање развоја човечанства, а Град Београд са својих два милиона становника и 44 заштићене природне области жели да буде лидер у овој области у Србији и у региону. На томе смо и радили у претходном периоду кроз читав низ пројеката, као што је фабрика за пречишћавање отпадних вода у Великом селу која представља значајан део решења тог проблема. Београду ће у будућности бити потребан читав низ малих фабрика овог типа и на томе ћемо наставити да радимо јер је то од велике важности за град – прецизирао је градоначелник.

Као пројекте од изузетног значаја за екологију, градоначелник је навео и нову санитарну депонију у Винчи, нагласивши да ништа мање нису важни пројекти попут производње електричне и топлотне енергије, сепарације и рециклаже отпада, термалне рехабилитације четири јавне зграде (Хитна помоћ, Библиотека и две зграде у оквиру Студентске поликлинике), затим изградње метроа, обилазнице, набавке електричних аутобуса и аутобуса на гас, набавке десет аутоматских мерних станица за квалитет ваздуха те рехабилитације топлане „Церак” која је покренута са Министарством рударства и енергетике и Немачком развојном банком.

– Пошумљавањем Београда путем акције „Дрво за Београд”, у претходном периоду је посађено 2.300 стабала. Јуче смо са амбасадорком Шведске посадили још 30 стабала, а у свакој години минимум 5.000 стабала је посадило „Зеленило”. Тако се приближавамо циљу од 25 одсто зелених површина у урбаном делу Београда. Линијски парк од 4,8 километара ће сигурно дати још једну еколошку димензију граду. Све ово говори да желимо да Београд учинимо зеленијим него што је у овом тренутку. Заједно са ЕБРД-ом урадили смо процену да ће у наредних десет година бити потребно да се уложи минимум пет милијарди евра да би се унапредила животна средина у граду. Усвојено је више стратешких докумената, а пре свега бих нагласио Акциони план за зелени град, као и то да смо се обавезали да до 2030. године смањимо емисију угљен-диоксида за 40 одсто. Нема сумње да желимо економски раст Београда, али то мора да буде са аспекта еколошке одрживости и заштите животне средине а кроз овакве скупове шаљемо поруку да желимо да Београд и Србија буду зеленији и да радимо пројекте који нас воде ка том циљу – поручио је градоначелник.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, нагласила је важност очувања и заштите животне средине и поручила да се држава кроз свој законодавни оквир определила да ради на зеленој агенди.

– Ако ми као држава немамо добар законодавни оквир у овој области, не можемо да очекујемо ни зелене инвестиције ни зелену економију. Држава је донела Закон о климатским променама и усвојила потпуно нови законодавни оквир у области рударства и енергетике. Србија је овим први пут постала атрактивна за зелене инвестиције, као што је и први пут добила Закон о обновљивим изворима енергије, а такође имамо и потпуно нов Закон о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије. Ови закони су у потпуности усклађени са европским прописима и стандардима и ти стандарди су основа модерног и здравог животног окружења у будућности. Наша визија је да се у Србији до 2030. године смањи производња електричне енергије из термокапацитета и повећа производња електричне енергије из реверзибилних хидроелектрана и обновљивих извора као што су соларне и ветро-електране – рекла је министарка Михајловић.

Извор текста и фотографије: www.beograd.rs

Претходна вест

Трећи сајам средњих школа

Следећа вест

Весић захвалио Немачкој на подршци eвропским интеграцијама и инвестицијама

Прочитајте још

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.