10.06.2022.
Пoмoћник грaдoнaчeлникa Бeoгрaдa Aндрeja Mлaдeнoвић и градски секретар за културу Иван Карл пoлoжили су данас цвеће на простору између зграде Председништва Србије и Старог двора, нa мeсту гдe су убиjeни крaљ Aлeксaндaр Обреновић и крaљицa Дрaгa, чимe je oбeлeжeнa гoдишњицa Majскoг прeврaтa.
Младеновић је истакао да су тада одиграни многи догађаји који су утицали на развој и ток многих ствари у српској историји.
– Сваке године сећамо се трагично страдалих краља Александра и краљице Драге Обреновић. На посебан начин одајемо пошту краљу који је задужио српски народ и крајем 19. и почетком 20. века почео да модернизује Србију. Сећајући се краља Александра Обреновића, сећамо се последњег владара из велике династије која је ослободила Србију, учинила је поново краљевином и ставила је на пиједестал и у породицу европских народа који су били утицајни у европским и светским односима. Трагичан крај краљевског пара згрозио је читаву Европу, а Србија је добила нову династију и почела другачије да функционише на међународном плану, те прошла кроз један од најтурбулентнијих периода своје историје. Александар Обреновић je као млад владар живео у веома изазовном времену, а у таквим временима и ми данас живимо. Обавеза потомака је да се сећају својих владара, а посебно оних који су иза себе оставили много више добрих ствари него лоших – рекао је Младеновић.
Иван Карл је подсетио да је Александар Обреновић најмлађи и најтрагичнији владар те династије и да он и краљица Драга нису заслужили такав крај.
– Догађај који је означио крај династије Обреновић је у много чему определио судбину како Србије и Балкана тако можда и читаве Европе и света. Ми као народ треба да се сећамо Обреновића и свих позитивних тековина те династије која је створила модерну Србију. Такође треба да баштинимо и тековине династије Карађорђевић и да не стварамо више поделе које су и довеле до Мајског преврата. Такве поделе нису потребне, треба да учимо из историје да нам се лоше ствари из прошлости не би понављале у садашњости и будућности – рекао је Карл.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs