Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је да је расправа о Нацрту закона о унутрашњим пословима, која је данас вођена са представницима цивилног друштва и Националног конвента ЕУ, била конкретна, да су ставови приближени и да је, што је најважније, успостављена нека врста разумевања.
Брнабић је након вишесатне расправе исказала захвалност организацијама цивилног друштва и Конвенту, истичући да читав посао након овога што је данас урађено постаје лакши.
Она је најавила да ће следећи састанак бити одржан за месец дана, када ће заједно проћи кроз ствари које нису успели да усагласе и да ће након тога Нацрт закона бити предмет јавне расправе.
Премијерка је додала да је предложила да се тренутна финална верзија проследи свима како би се видело шта је избачено, а шта прихваћено, и уједно позвала да се настави са радом на оперативном плану.
Брнабић је током данашње расправе, у којој су учествовали министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министар унутрашњих послова Братислав Гашић и представници Министарства правде, поручила да је циљ новог закона о унутрашњим пословима да се унапреди та област како би се повећала безбедност грађана, а не да се угрозе и ограниче њихова основна права.
Она је указала на то да ће се, у складу са договорима са последњег састанка са Националним конвентом, анализирати члан по члан Нацрта и да је све транспарентно и отворено за медије.
Гашић је рекао да закон из 2016. године отежава рад припадника МУП-а и објаснио да је инсистирао на томе да се што више људи укључи у израду нацрта закона и да радна група обухвати синдикате и невладине организације са намером да се донесе модеран закон и спречи огроман број радних спорова.
Према његовим речима, расправа о Нацрту продужена је на још месец дана, све у интересу грађана Србије, при чему је циљ да се повећа њихова безбедност, а не да се уради нешто преко ноћи са политичком тенденцијом и без утемељења.
Министар је констатовао да писмо европарламентараца Влади Србије, у којем су затражили избацивање појединих одредби из Нацрта закона о унутрашњим пословима, није било утемељено.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Данило Стевандић саопштио је да је део Нацрта закона који се односио на улазак полиције у куће и станове без судског налога повучен из овог документа.
Остаје правни режим који прописује Законик о кривичном поступку, рекао је он и навео да такво законско решење, од земаља у околини, постоји у Хрватској и Словенији, али да су чланови Нацрта закона који се односе на то повучени након примедби јавности и цивилног сектора.
Координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић оценила је да је веома важно да постоји искрена и отворена дискусија о овом питању, тако да већ сада имамо информацију да су неке сугестије уврштене у Нацрт јер је свима у интересу да безбедност грађана буде на високом нивоу.
Координатор Радне групе за Поглавље 24 Националног конвента о ЕУ Бојан Елек рекао је да ова платформа цени понуду председнице Владе да се Нацрт закона о унутрашњим пословима прође члан по члан и да се идентификују спорне тачке.
Предлажемо да се овакав нацрт занемари и да се крене у израду новог. Нисмо спремни и не желимо по трећи пут да улазимо у расправу о нацрту, већ желимо да учествујемо у процесу изградње новог закона, предочио је он.
Брнабић је пренела да Влада има став да већ постоји Нацрт и да је отворена за све коментаре, да није стављен изненада на јавну расправу, како је тврдио Елек, оценивши да захтеви да се приступи писању новог закона показују намеру да се не нађе решење.
Премијерка је нагласила да МУП има добра образложења и да читава јавност треба да их чује, поручивши да не постоји никаква намера да се ово ради из затворених врата и да ова јавна расправа није изненадна.
Председница Председништва Удружења тужилаца Србије Лидија Комлен Николић рекла је да је идеја измене закона о полицији била да се успостави оперативна независност полиције, а да је заправо ојачана улога министра унутрашњих послова, што није била идеја.
Критичари Нацрта закона су рекли да је спорно увођење биометријске технологије и да подаци тог система значе концептуално злоупотребу права на приватност, као и да до сада нико није доказао да је неопходно имати ову врсту технологије.
Министарство унутрашњих послова је прошле године предложило измене читавог сета нових регулатива из области безбедности, али је након критика у јавности Влада 26. децембра саопштила да је и тај предлог повучен из процедуре.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије
