Потпредседник Владе Републике Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да је предложени буџет за 2024. годину наставак успешне политике Владе усмерене ка очувању животног стандарда грађана.
Мали, који је на седници Скупштине Србије представио Предлог закона о буџету за 2024. годину и сет од 30 предлога закона, који су у надлежности Министарства финансија, истакао је да је наша држава економски стабилна и да тренутно имамо приближно пет милијарди евра на рачуну.
Он је указао на то да се очекује привредни раст од два до 2,5 одсто ове године, а наредне године 3,5 одсто, као и да 2024. године удео јавног дуга у БДП-у буде 51,7 одсто, што је одличан резултат.
Потпредседник Владе је нагласио да је поменути највиши финансијски акт државе направљен тако да доноси бољитак и подизање животног стандарда за све грађане Србије.
У буџету је предвиђено повећање плата запосленима у јавном сектору од 10 одсто, повећање минималне зараде од 17,8 одсто од 1. јануара наредне године, као и ново повећање пензија од 14,8 одсто, сходно швајцарској формули плус, прецизирао је он.
Мали је подсетио на то да су запослени у просвети, медицинске сестре и техничари у здравству и неговатељи у установама социјалне заштите већ добили повећање плата од 5,5 одсто и да ће, са предстојећим повећањем, за годину дана имају кумулативни раст зарада од 30,6 одсто, што је изнад нивоа инфлације.
Према његовим речима, пензионери су, такође, имали повећање од 5,5 одсто у октобру, а веће пензије им стижу у новембру, а ако се укључе и повећања планирана од 1. јануара наредне године, пензије ће за две године бити увећане за 56,1 одсто.
Не треба изгубити из вида да ће 30. новембра сваком пензионеру бити исплаћена новчана помоћ од по 20.000 динара, напоменуо је потпредседник Владе.
Он је најавио да ће 2. новембра бити исплаћене увећане пензије пензионерима из области самосталних делатности, 4. новембра пољопривредним и војним, а 10. новембра свим осталим пензионерима, додавши да ће са свим наведеним повећањима просечна пензија следеће године износити 390 евра.
Потпредседник Владе је истакао да ће бити повећана и минимална зарада за 17,8 одсто и да ће износити 47.154 динара, што је више од 400 евра, напоменувши да је повећан и неопорезиви део зараде са 21.712 динара на 25.000 динара.
Мали је навео да су пројекције да ће инфлација следеће године бити у просеку приближно 4,6 одсто и да ће, имајући у виду двоцифрена повећања плата и пензија, реалан стандард грађана бити очуван.
Све мере иду ка томе да просечна плата буде приближно 1.000 евра до 2025. године, рекао је он, уз подсећање на то да је реч о великом напретку, имајући у виду да је просечна зарада у Србији 2012. године износила свега 330 евра.
Према његовим речима, очекује се да ће БДП у апсолутном износу ове године износити приближно 68 милијарди евра, а да ће следеће године порасти 3,5 одсто и да ће износити око 75 милијарди евра.
Поређења ради, 2012. године укупан БДП у апсолутном износу је износио 33,4 милијарде евра, и за протеклу деценију је више него дуплиран, објаснио је потпредседник Владе.
Он је, говорећи о капиталним инвестицијама, истакао да ће се наставити стратегија улагања у ауто-путеве, брзе саобраћајнице, пруге, болнице, клиничке центре, школе и вртиће.
Чак 600 милијарди динара издвојено је за капиталне инвестиције у наредној години, што је приближно 6,8 одсто БДП-а. То је потврда да не одустајемо од стратегије на којој се заснива раст нашег БДП-а, као ни од побољшања квалитета живота грађана, с обзиром на то да сваки нови километар пута доприноси не само безбедности у саобраћају, већ и бољем животу, нагласио је Мали.
Он је од капиталних пројеката издвојио обилазницу око Крагујевца, на којој радови крећу у наредних неколико недеља, затим такозвану „смајли” саобраћајницу у Војводини, која се протеже од Бачког Брега до Накова, и ауто-пут Београд – Зрењанин – Нови Сад.
Потпредседник Владе је указао на то да ове године имамо рекордан буџет за здравство у износу од 545 милијарди динара, истакавши да ће досадашња и будућа улагања у ту област учинити наш здравствени систем водећим у региону.
Говорећи о издвајањима за пољопривреду, Мали је истакао да тај буџет износи 118 милијарди динара, а као значајну новину за пољопривреднике издвојио је могућност рефакције (повраћаја) акцизе на гориво.
Он је, образлажући измене Закона о буџетском систему, нагласио да оне не доносе никакве новине које задиру у аутономију Универзитета, већ да је реч само о техници обрачуна зарада.
Потпредседник Владе је рекао и да је ово четврти пут заредом да се пред посланицима у исто време нађу Предлог закона о буџету и Предлог закона о завршном рачуну буџета за претходну годину, додавши да је реч о пракси која иде у прилог већој транспарентности јавних финансија.
Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о накнадама за коришћење добара, измене се, објаснио је он, односе на то да се спречи избегавање плаћања накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада за моторна возила из увоза и да се утврди висина накнада за загађење вода.
Мали је, образлажући Предлог закона о посебним поступцима ради реализације Међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027, нагласио да је велика част за Србију да буде домаћин ове манифестације, али је истовремено и обавеза да на прави начин то спроведемо, а то ће овај закон омогућити.
Мали је рекао и да је циљ измена Закона о јавним набавкама да се повећа економичност, транспаретност и ефикасност процеса јавних набавки, и додао да измене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма уводе новог обвезника, Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.
Потпредседник Владе је указао на то да је циљ измена Закона о електронском фактурисању да се даље унапреди тај систем, додавши да је у тој области Србија испред развијенијих земаља када је борба против сиве економије у питању.
Према његовим речима, Предлог закона о изменама и допунама Закона о републичким административним таксама доноси редовно усаглашавање са прописима који су се током године променили, док измене Закона о дувану уводе производе које закон до сада није препознавао, нарочито оне које малолетници користе.
Он је, говорећи о пореским законима, рекао да су измене Закона о порезу на имовину предложене како би се до 1. јануара 2025. године одложило преношење надлежности за утврђивање, наплату и контролу пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права са Пореске управе на јединице локалне самоуправе.
Мали је навео и да се изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање продужује примена постојећих олакшица за запошљавање нових радника у виду права на повраћај дела плаћених доприноса по основу зараде новозапосленог лица у проценту од 65 до 75 одсто.
Према његовим речима, кроз измене Закона о порезу на доходак грађана спроводи се одлука о повећању неопорезивог дела дохотка са 21.712 динара на 25.000 динара, док Предлог закона о допуни Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара предвиђа стварање основа да се за возила, која се могу регистровати за период краћи од годину дана, и порез плаћа сразмерно том времену.
У сету пореских прописа нашао се и Предлог закона о потврђивању Протокола између Владе Србије и Швајцарског Савезног већа о избегавању двоструког опорезивања.
Пред посланицима је и 15 законских решења и ратификација везаних за реализацију важних инфраструктурних и других пројеката, који су потписани са великим бројем међународних финансијских институција.
Аутор фотографија: Танјуг/Страхиња Аћимовић
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије
