Србија жели да буде део европске водоничне транзиције

Share:
Србија_жели_да_буде_део_европске_водоничне_транзиције

Министарка рударства и енергетике у Влади Републике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић указала је данас на то да је у Стратегији развоја енергетике до 2040. године водоник препознат као енергент који ће имати важну улогу у дугорочној енергетској будућности земље.

Ђедовић Хандановић је, отварајући међународну конференцију о водонику „Зелени водоник – путоказ енергетске транзицијеˮ, најавила да ће у наредном периоду тежиште бити на развоју регулаторног оквира који ће омогућити развој тржишта водоника.

Према њеним речима, Србија жели да буде део европске водоничне транзиције кроз развој регулативе, пилот-пројеката и јачање домаћих капацитета у овој области.

Развој водоника, како је нагласила, захтева не само технолошки напредак већ и јачање регулаторног оквира, развој стандарда и међународну сарадњу и зато нам је посебно важно партнерство са Европском унијом, међународним финансијским институцијама, академском заједницом и индустријом.

Посебно видимо потенцијал његове примене у индустрији и транспорту, поручила је Ђедовић Хандановић, наводећи да се ради и на развоју пилот-пројеката који би требало да омогуће стицање практичног искуства и развој домаћих капацитета.

Она је у том смислу истакла да су од посебне важности пројекат који се реализује са Немачком развојном банком (KfW) и пројекат демонстрационог постројења за производњу и складиштење водоника у Институту Винча, који се спроводи уз подршку ЕУ.

Ђедовић Хандановић је истакла да овај пројекат има за циљ развој домаћих капацитета и знања у области интеграције водоника у електроенергетски систем, посебно у контексту балансирања производње из варијабилних обновљивих извора енергије.

Министарка је додала да се, у складу са Стратегијом развоја енергетике у наредном периоду, очекује развој демонстрационих пројеката производње и коришћења водоника, а да је са даљим растом производње електричне енергије из обновљивих извора и падом цене електролизера могуће очекивати и почетак комерцијалне производње зеленог водоника.

Она је изразила уверење да ће се кроз сарадњу државе, привреде и науке створити услови да водоник у будућности постане важан део нашег енергетског система.

Ђедовић Хандановић је напоменула и да енергетски сектор у Европи пролази кроз дубоку трансформацију и да се водоник све више препознаје као важан елемент будућег енергетског система, посебно у тешкој индустрији и транспорту, али и као средство за интеграцију растућег удела обновљивих извора енергије у електроенергетски систем.

Министарка је нагласила да Србија жели да прати те промене, а важан корак је направљен изменама Закона о енергетици у децембру 2024. године, када је први пут предвиђена израда програма развоја водоника и отворен простор да се он системски укључи у развој нашег енергетског сектора.

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Извор фотографије: Ненад Костић

Претходна вест

Прикупљање података о ефектима ИПАРД подршке у региону

Следећа вест

Наставак подршке развоју сточарства и прерађивачких капацитета у Србији