Генерални секретар Министарства спољних послова Владе Републике Србије у техничком мандату Душан Козарев истакао је данас у Бакуу да Србија придаје велики значај решавању питања несталих лица из времена сукоба на простору бивше Југославије, пре свега због породица које деценијама чекају одговор о судбини својих најмилијих.
Козарев је на пленарном састанку Четврте међународне конференције о несталим лицима подсетио на то да је током ових ратова нестало приближно 40.000 људи, док се више од 9.500 особа и даље води као нестало у региону.
Он је нагласио да је утврђивање судбине несталих пре свега хуманитарна и цивилизацијска обавеза и да је за напредак неопходна континуирана сарадња надлежних институција, међународних организација, форензичких стручњака и породица несталих.
Козарев је као конкретан пример сарадње навео Регионалну базу података активних случајева несталих лица из оружаних сукоба на простору бивше Југославије, развијену у оквиру Берлинског процеса уз подршку Међународне комисије за нестала лица.
Генерални секретар је напоменуо да је у претходних неколико година, услед политизације читавог процеса, дошло до застоја у сарадњи са институцијама Хрватске и привременим институцијама самоуправе на Косову и Метохији, што је резултирало занемарљивим бројем решених случајева несталих лица.
Он је, говорећи о трагичним искуствима српског народа, подсетио на страдања током Првог и Другог светског рата и ратова деведесетих година прошлог века, када су Срби били изложени тешким злочинима, прогону и етничком чишћењу.
Козарев је истакао да је најмрачније поглавље овог страдања исписано током Другог светског рата у фашистичкој Независној Држави Хрватској, где је над нашим становништвом почињен геноцид у логору Јасеновац, када је приближно 500.000 Срба брутално и свирепо истребљено од стране усташа, док је укупан број жртава достигао приближно 700.000.
Више од 1.500 Срба са подручја данашње Хрватске, како је нагласио, и даље се води као нестало, док је током злочиначке операције „Олујаˮ више од 250.000 Срба протерано са својих огњишта.
Он је указао и на бројне случајеве киднаповања и нестанака Срба и припадника других неалбанских заједница на Косову и Метохији, додавши да ни више од две и по деценије након сукоба судбина свих несталих није расветљена.
Према његовим речима, случајеви попут монструозне трговине људским органима у „Жутој кућиˮ, у којима судбина жртава остаје неразјашњена чак и после 28 година, остају непобитан доказ селективне правде и двоструких стандарда међународне заједнице, додајући да је важно имати у виду да ниједан припадник тзв. Ослободилачке војске Косова није одговарао за ове злочине.
Он је поручио да Србија остаје посвећена међународној и регионалној сарадњи усмереној на пружање одговора породицама несталих, као и размени и провери информација које могу допринети решавању преосталих случајева.
Догађају су присуствовали и представници Комисије Владе Републике Србије за нестала лица и Удружења породица киднапованих и несталих лица „Суза”.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије
Извор фотографије: МСП
