05.03.2021.
У Руском дому данас је представљена „Књига о Београду” на руском језику аутора Горана Весића. Презентацији су присуствовали помоћници градоначелника Андреја Младеновић и Александар Марковић, главни урбаниста Марко Стојчић и градски секретар за културу Иван Карл.
Весић је захвалио амбасадору Руске Федерације Александру Боцан Харченку, као и директору Руског дома Јевгенију Александровичу Баранову на гостопримству које су му указали.
– Велика ми је част што сам добио прилику да своју књигу на руском језику овде презентујем и прикажем јавности. То је доказ да Руска Федерација цени све што у Београду радимо на развоју наших односа. Желео бих да захвалим и људима без чије помоћи ова књига не би изашла, а то су пре свега сликар Небојша Ђурановић, који је илустровао књигу, Милован Витезовић, председник Удружења књижевника Србије, који ме је наговорио да напишем књигу која је настала из мојих колумни за лист „Политика”, као и Братислав Петковић, бивши министар културе који је учествовао у стварању књиге – нагласио је Весић.
Он је објаснио да се одговор на питање зашто „Књига о Београду” на руском језику може наћи у колумни која је објављена у књизи под називом „Бели Руси у белом граду”.
– Историја руско-српских односа и наше сарадње није почела у Првом светском рату, али никада се нисмо тако жртвовали једни за друге као тада. Никада нећемо заборавити да је Русија у Први светски рат ушла због Србије, a у том рату руски цар је изгубио и главу и круну. Никада нећемо заборавити ни телеграм руског цара својим савезницима у коме је рекао, уколико се не пошаљу бродови да спасу српску војску која се налазила на обалама Албаније, да ће Руси иступити из рата. И зато је прва одлука коју смо донели у Београду, када сам постао део те власти, да подигнемо споменик цару Николају. Заслужио је да му Београд каже хвала, као што је то његовим сународницима рекао наш краљ Александар – истакао је Весић.
Он је подсетио да је између 25 и 30 хиљада Руса дошло у наш град после Првог светског рата и да их је краљ Александар дочекао раширених руку.
– Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је омогућила да они постану значајни део нашег друштва. Србија је у том рату изгубила око 1,3 милиона људи, 60 одсто мушке популације, односно трећину становништва, и зато нам је долазак Руса помогао да се подигнемо – истакао је Весић.
Посебно је навео податак да је од 40 хиљада Руса који су дошли у Краљевину СХС, велики део био високо образован.
– Руски професори чинили су четвртину научног кадра Београдског универзитета, а руски емигранти су основали Интерну клинику Медицинског факултета. Својој новој домовини Руси су дали 12 академика, а руски уметници су основали Оперу и Балет Београдског позоришта. Поред тога, прву глумачку школу у Београду отворио је Рус Јуриј Ракитин, у Београду је радило више од 50 руских архитеката и многи од њих су оставили значајан траг, остављајући нам дивне грађевине којима се данас поносимо – истакао је Весић.
Он је подсетио на велико пријатељство између два народа, као и на ослобађање Београда 1944. године.
– Београд није само српски град, већ град свих оних који су у њему оставили траг. Он припада Келтима, Византијцима, Римљанима, Русима, Аустријанцима, Турцима и Србима. Сваки од ових народа је оставио свој печат и баш зато је наш град велик и пун различитих култура – објаснио је Весић.
Осврћући се на заједничку културу, Весић је рекао да су у Београду бројни споменици и улице посвећени историјски утицајним Русима, али и да је у скоријој историји, на стадиону Црвене звезде, тадашњем премијеру Владимиру Путину скандирало више од 40 хиљада људи.
– У овој књизи је објашњено зашто су Руси добродошли у Београд и зашто се све већи број њих опредељује да живи у нашој престоници – закључио је Весић.
Амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко изразио је захвалност Горану Весићу што је за презентацију књиге изабрао Руски дом и истакао задовољство његовим напорима на успостављању што бољих односа.
– Читајући књигу Горана Весића сазнао сам много више од онога што сам чуо шетајући улицама Београда. Он је човек који је написао књигу о граду који воли и у њега је потпуно заљубљен, али исто тако и неко ко води рачуна о развоју и благостању Београда. Тај успех и напредак је очигледан и зна се да је то умногоме заслуга и Горана Весића као заменика градоначелника. Пре неколико дана разговарао сам са људима из управе Москве и мислим да је ово добра порука и за њих, да постану аутори неке књиге о Москви јер је веома важно да стручњак пише о свом граду – казао је амбасадор Боцан Харченко.
Он је подсетио да у књизи постоје и одломци који говоре о међусобним односима руског и српског народа, наводећи пример који говори о „Белим Русима у белом граду”.
– Он је пуно пажње поклонио доприносу „Белих Руса”, наше емиграције развоју Србије и пре свега Београду. Сећам се откривања споменика Краснову, чија је улога у развоју Београда позната, а један од оних који су се отворено залагали за то је управо Горан Весић, на чему смо му веома захвални. Подсећам и на чињеницу да је он један од људи који је био веома посвећен подизању споменика „Вечна ватра” и ми у Русији га сматрамо једним од аутора, чиме је Београд добио још један садржај и подсећање на заједничку борбу и заједничке вредности – истакао је амбасадор Руске Федерације.
Директор Руског дома Евгеније Александрович Баранов рекао је да је Београд у овој књизи у рукама човека који је заљубљен у престоницу.
– Све већи број Руса долази у Београд и зато нам је изузетно драго што је књига на руском језику. Та прича, која је кратка и лепо написана, замењује низ водича како би људи схватили суштину града – навео је Баранов.
Министар Ненад Поповић указао је на то да књига говори о људима и догађајима који су обележили прошлост Београда, али делом и о српско-руским везама које су дале свој допринос развоју Београда.
– У Београд су у емиграцију дошли углавном интелектуалци, лекари, професори, официри, средњи слој царске Русије. Дошли су у младу државу, после Првог светског рата, која је имала срећу да у њене темеље своје знање угради интелектуална елита. Читајући књигу Горана Весића присетио сам се студија на Машинском факултету и чињенице да је око 60 одсто мојих професора имало руска презимена. Они су данас грађани Србије, али њихови преци дошли су после Октобарске револуције. Оваквом литературом додатно приближавамо наше народе, традицију, обичаје и културу. Књига је писана занимљивим језиком, прилагођена сваком ко жели да посети и упозна Београд. Она ће бити још један важан каменчић у мозаику наше колективне свести о заједничкој историји која је увек била везана за слободу и вечну борбу за истину и правду – казао је, између осталог, министар Поповић.
Извор: www.beograd.rs