Mинистар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали поручио је данас да се ребаланс буџета за 2021. годину спроводи како бисмо наставили борбу против актуелне пандемије, али и наставили развој привреде и раст животног стандарда грађана, уз улагање у капиталне инвестиције.
Мали је, образлажући у парламенту Предлог ребаланса буџета за 2021. годину, истакао да се овај ребаланс ради из три разлога – наставка реализације трећег пакета мера помоћи грађанима и привреди, реализације плана „Србија 2025“ и борбе против коронавируса.
Министар је подсетио на то да је трећи пакет мера помоћи грађанима и привреди вредан 257 милијарди динара и да је држава прошле године реализовала два пакета мера помоћи.
Он је напоменуо да је укупна вредност та три пакета осам милијарди евра, и указао на то да је држава одлучила да преузме највећи терет кризе како би сачувала производне капацитете и радна места.
Када је реч о плану „Србија 2025“, Мали је подвукао да је овај програм вредан 14 милијарди евра и да је то новац за капиталне инвестиције.
Према његовим речима, ребалансом буџета је до сада издвојено највише средстава за капиталне инвестиције, а на нивоу опште државе то износи 7,2 одсто БДП-а.
Мали је нагласио и да држава наставља снажну борбу против пандемије и да је ребалансом издвојен новац за набавку нових доза вакцина, али и за улагање у здравствену инфраструктуру, као што је изградња нове ковид болнице у Новом Саду и нове фабрике вакцина.
Ми ћемо бити једна од ретких земаља у свету која ће имати своју производњу вакцина, рекао је министар.
Министар је објаснио да у буџету има новца за изградњу четири нова ауто-пута, тако да ће до краја године осам ауто-путева бити у изградњи.
За екологију је повећан буџет за 50 одсто, а 3,4 милијарде евра су инвестиције у наредним годинама за канализациону мрежу и постројења за пречишћавање отпадних вода у локалним самоуправама, додао је он.
Према његовим речима, за пољопривреду су повећани буџетски расходи за 5,5 милијарди динара, тако да се приближавамо циљу да укупна издвајања за ту привредну грану буду пет одсто буџета.
Такође, како је истакао, за додатне ваучере ће бити издвојено 100 милијарди динара, а за филмску индустрију још 300 милијарди динара.
Мали је оценио да, и поред повећаних трошкова буџета, јавни дуг ове године неће премашити 60 одсто БДП-а, указавши на то да су у овој години изузетно добри економски показатељи упркос пандемији, и да буџетски дефицит у првом кварталу, уместо планираних 80,9 милијарди динара, износи 23,5 милијарди.
Иако је било планирано да у првом квараталу пад БДП-а буде 1,3 одсто, он је износио 0,5 одсто, рекао је министар, наводећи да је Србија једна од ретких земаља која и у време пандемије улаже новац у повећање плата у јавном сектору и пензија.
Предлогом ребаланса буџета предвиђени су укупни приходи од 1.356,2 милијарде динара, што је за 19,9 милијарди динара више него што је било планирано оригиналним буџетом за ову годину.
Расходи буџета су повећани за 253,6 милијарди динара, на 1.768,4 милијарди, тако да ће дефицит износити 381,7 милијарди динара, што је 6,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), уместо раније планираних три одсто.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије
