08.06.2021.
Београд има добра искуства када је питању јавно-приватно партнерство. С једне стране, такви уговори су за нас корисни јер нам помажу да добијемо бољу услугу за грађане, а с друге стране треба да буду јефтиније за локалну самоуправу, рекао је заменик градоначелника Горан Весић на Четвртој српској конференцији о јавно-приватном партнерству која је одржана онлајн у хотелу „Метропол”. У раду онлајн конференције учествовали су и градоначелник Бора Александар Миликић и извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић, као и учесници из Хрватске.
Весић је том приликом нагласио да Београд има највише искустава када је реч о јавно-приватном партнерству с обзиром на то да има чак десет уговора у овој области, што је и природно имајући у виду да је Београд највећи град са 40 одсто бруто домаћег друштвеног производа.
– Постоје опречна мишљења о оваквим уговорима – да ли је то неопходно за државу и град или није. У почетку смо морали да улазимо у такву врсту аранжмана јер су у питању били пројекти за које нисмо имали новца. Пројекат Винча је вредан више од 300 милиона евра за који, у ситуацији када је Град био задужен преко 1,2 милијарде евра и са буџетом од 565 милиона евра, нисмо могли себи да дозволимо да започнемо тако велики пројекат. Зато смо у првом периоду фискалне консолидације, који је трајао пет година, те велике пројекте радили кроз процес јавно-приватног партнерства – подсетио је Весић.
Он је истакао важност пројекта Винча будући та депонија представља највећи еколошки проблем и да је било неопходно да се пронађе партнер који има искуство да реши овај проблем.
– Друго јавно-приватно партнерство које нам је било важно јесте уређење односа са приватним превозницима у Београду. То нам је помогло да постојеће стање боље уредимо и побољшамо квалитет услуге – навео је заменик градоначелника.
Он је нагласио да је буџет Града све бољи и да Град има исти кредитни рејтинг као Република Србија.
Ми ћемо сутра на дневном реду седнице градског парламента имати ребаланс буџета. Требало би да буџет Града износи око 1,25 милијарди евра и да је већи него пре ковида. Наше задужење ће на крају ове године бити 281 милион евра. Сада смо град који може да улази у финансијске аранжмане – нагласио је заменик градоначелника.
Весић је рекао да се сада остварују мања јавно-приватна партнерства која имају за циљ бољи квалитет услуге, а један од таквих је одржавање подземних пролаза.
– Нашли смо партнера који би то радио у наше име и чија би услуга била квалитетна. Исто је и са хоризонталном сигнализацијом у приградским општинама, јер ЈКП „Београд-пут” не може да покрије све београдске општине, а грађани очекују квалитет. Сада имамо једно јавно-приватно партнерство за гасне станице које је за нас важно зато што нам омогућава да у потпуности пређемо на гас. Купујемо сто нових аутобуса на гас, а прошле године смо донели одлуку да у Београду више не купимо ниједно возило које је еколошки неприхватљиво, па ћемо 2030. године бити први град који ће имати само таква возила – рекао је Весић.
Он је истакао да постоји слично јавно-приватно партнерство и за наплату карата на територији града Београда, које је сада много боље уређено него што је то затекла ова градска власт.
Према његовим речима, у разматрању је идеја да се постигне једна врста јавно-приватног партнерства за наплату штете приликом саобраћајних удеса јер се дешава да се том приликом оштети јавна инфраструктура.
– Иако сада имамо довољно средстава, нећемо стати са јавно-приватним партнерствима јер нам омогућавају да пружимо бољу услугу грађанима – рекао је Весић.
Градоначелник Бора Александар Миликић је истакао да овај град већ два месеца има уговор о јавно-приватном партнерству у области јавног градског превоза и да на годишњем нивоу у наредних 15 година може да рачуна на годишњу уштеду од 60 милиона динара у односу на претходни период. Он је такође казао да слична намера постоји и када је у питању проблем топлане у Бору, која би у случају повољног аранжмана радила на гас, чиме би се побољшала и еколошка ситуација у граду, што би омогућило и враћање досадашњих дугова ЕПС-у. Миликић је указао и на намеру коришћења соларне енергије у партнерству са заинтересованим субјектима у будућности.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић је указала на чињеницу да је основна намера јавно-приватног партнерства пословно унапређење и побољшање квалитета живота грађана Србије. Она је такође рекла да је напредак из године у годину све видљивији, истакнувши и то да партнерства на београдском аеродрому и депонији у Винчи показују да је Србија у стању да привуче озбиљне улагаче. Јовановићева је навела да пословна партнерства постају све важнија у комуналној делатности градова у Србији, али да је потребно у будућем периоду више радити на стицању потребних вештина код преговарача у мањим локалним самоуправама у смислу постизања што повољнијих договора и уклањања неповерења у јавности које неоправдано прати уговоре о јавно-приватном партнерству.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs