22.07.2021.
Помоћник градоначелника Андреја Младеновић рекао је да је Београд као локална самоуправа надлежан за водотокове другог реда, којих има 192 на територији нашег града, због чега је урађен пројекат „Успостављање система за рану најаву на водотоковима другог реда”. Тренутно се у Београду уграђује двадесет хидролошких станица које ће јављати висину водостаја и брзину протока воде, као и четрдесет кишомера – мерача падавина.
– Овај пројекат веома је важан за смањење ризика у нашем граду. Водотокови у условима када нема много падавина потпуно су безазлени, али када киша пада неколико дана или су пљускови интензивни, у кратком временском периоду долази до стварања бујица. Тада имамо озбиљне проблеме и велика штета се наноси, а и животи могу да буду угрожени. Због тога је овај пројекат, који је започет након великих поплава 2014. године, од изузетног значаја – навео је Младеновић за ТВ К1.
Младеновић је објаснио да прва фаза обухвата 65 сливова, са акцентом на најугроженије и најпроблематичније делове.
– То су Топчидерка и притоке која се у њу уливају, Барајевска река, Баричка река, Турија, Лукавица, Грочица, односно делови општина Обреновац, Лазаревац, Гроцка, Вождовац и Чукарица, где смо имали највише проблема са бујичним водотоковима – прецизирао је Младеновић.
Помоћник градоначелника је додао и да су двадесет хидролошких станица и четрдесет кишомера део система којим ће управљати РХМЗ, с којим је Град прошле године потписао протокол.
– Наши најеминентнији стручњаци добијаће податке, обрађиваће их и пласирати, односно даваће информације Градском штабу за ванредне ситуације, који ће надаље заједно са Сектором за ванредне ситуације МУП-а моћи да предузима мере обезбеђивања људства и материјалних добара. Тако ће се предупредити оно што се иначе дешава када крену бујични водотокови – истакао је Младеновић.
Он је казао да су климатске промене такве да више не може да се предвиде територије на којима ће се излити највећа количина падавина, што се десило недавно у Немачкој и појединим земљама Европе.
Уградња хидролошких станица и кишомера биће завршена наредних месеци, након чега следи пробни период. Ипак, додао је он, предузет је и низ других радњи како би се евентуалне штете предупредиле.
– На основу студије Института „Јарослав Черни” и Шумарског факултета потребно је до осам акумулационих брана, односно ретензија које у ствари заустављају бујичне водотокове. Ове године имаћемо завршен пројекат за једну ретензију у Реснику и крећемо са пројектом на Баричкој реци. План је да сваке наредне године имамо по два завршена пројекта и да започнемо градњу минимум једне акумулације – нагласио је Младеновић.
Грађани могу да дају свој допринос тако што неће бацати смеће у водотокове, али и тако што неће бесправно градити у тим зонама. Младеновић је зато апеловао на свест грађана по овом питању.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs