29.10.2021.
Градоначелник проф. др Зоран Радојичић потписао је данас у Старом двору Меморандум о међусобном разумевању између Града Београда, Немачке развојне сарадње (ГИЗ), НАЛЕД-а и Секопака на пројекту „Управљање стакленом амбалажом на Западном Балкану”.
Меморандум су у име партнера потписали директорка канцеларије ГИЗ ОРФ Зорица Билић, извршна директорка Налед-а Виолета Јовановић и директорка Секопака Виолета Белановић Кокир.
Пројекат је регионалног карактера и спроводи се у Србији, Босни и Херцеговини и Северној Македонији. Покренула га је Немачка развојна сарадња ГИЗ са амбалажним оператерима из три државе – Секопак, Пакомак и Екопак, док су за спровођење пројекта задужени НАЛЕД у Србији, РЕДАХ у Босни и ЗЕЛС у Северној Македонији.
Пројектом је предвиђено успостављање економски ефикасног ланца сакупљања и рециклаже стакла, тако што се у градовима и општинама укљученим у пројекат постављају контејнери за одлагање стакленог амбалажног отпада. Након Ниша, Сомбора, Крагујевца и Варварина, данас се остваривању заједничког циља званично придружио и град Београд.
Градоначелник Радојичић је истакао да се потписивањем овог документа шаље јасна порука да је здрава животна средина наш заједнички циљ.
– Настављамо овај пројекат Западног Балкана који се тиче сепарације и рециклаже стакленог отпада у који су укључене и остале земље у региону, а у самој Србији је већ постављено 600 контејнера за одлагање стакленог отпада. Кроз овај меморандум поставићемо још 150 таквих контејнера, на Савском венцу и Старом граду. Дневна количина произведеног отпада у Београду износи око 1500 тона, а значајан део тог отпада је стакло. Стакло је материјал који се може бесконачно рециклирати и не губи на квалитету приликом сваке рециклаже. Са друге стране, стаклу је на депонијама потребно и до 5.000 година да се разгради. Зато, овим важним послом као што је рециклажа стакла, штедимо значајне количине, како сировина тако и енергије. Моја лична визија је усмерена на унапређење животне средине и квалитета живота у Београду. Еколошки пројекти су изузетно важни за све нас и најбоље је када их радимо тимски, са представницима међународне заједнице, приватног сектора и локалним самоуправама – рекао је Радојичић.
Директорка ГИЗ Србија Данијела Функе је изјавила да је овај Пројекат одличан пример ефикасне мулти-секторске али и регионалне сарадње и да адресира најургентније изазове у управљању амбалажним отпадом као једним од најбрже растућих токова отпада у свету.
– Немачка развојна сарадња подржава партнере у успостављању економски ефикасног ланца вредности рециклаже стакла, као и повећању количина сакупљене стаклене амбалаже на локалном нивоу. Веома смо срећни да имамо и Град Београд као партнера у овом заједничком подухвату и веома се радујемо резултатима ове сарадње – рекла је Функе.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић нагласила је да ће након постављања првих 600 контејнера у Сомбору, Нишу, Крагујевцу и Варварину, и грађани Београда добити прилику да на још 150 локација одлажу своју стаклену амбалажу и заједно са грађанима Скопља и Сарајева, али и осталих градова и општина широм региона, покажу високу свест о значају рециклаже.
– Према нашој анализи постојећег система управљања отпадом, након папира, картона и пластике, стакло је четврти најчешћи материјал на нашем тржишту и чини петину укупне амбалаже. На тржишту Србије се годишње пласира 87.000 тона стакла, од чега на рециклажи заврши непуних 50 одсто – рекла је Виолета Јовановић.
Проценат сакупљене стаклене амбалаже порастао је у просеку за 85 одсто за првих шест месеци пројекта, у зависности од локалне самоуправе, рекла је директорка Секопака Виолета Белановић Кокир.
– Резултати су више него добри и драго нам је што се циљеви овог пројекта већ остварују. Преузимамо велике кораке за унапређење система управљања отпадом од стакла и важно нам је што ће се и град Београд укључити у пројекат. Верујемо да ћемо на основу досадашњег искуства постићи још боље резултате и утицати на Београђане да рециклирају стаклену амбалажу – рекла је директорка Секопака Виолета Белановић Кокир.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs