10.11.2021.
Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић учествовао је данас на конференцији поводом резултата истраживања „Зашто, како и колико правимо отпада од хране у домаћинствима у Београду”, која је одржана у Скупштини града. Догађај је организовао Град Београд, у сарадњи с Центром за унапређење животне средине и уз подршку Програма Уједињених нација за животну средину.
Град Београд усвојио је Акциони план управљања комуналним отпадом за период 2021-2030. године, у којем је отпад од хране препознат као један од токова отпада, што даје основу за даље стварање и унапређење мера ради решавања овог проблема на локалном нивоу. Градоначелник Радојичић је зато указао да је ово веома важна тема, о којој и надаље треба да се разговара.
– У маси наизглед атрактивних наслова у медијима, бацање хране на први поглед не делује као важна тема. Мени се чини да је управо од изузетног значаја. Често бацамо храну по аутоматизму и нисмо свесни тога колико се разбацујемо. Због тога у време када на Земљи имамо толико гладних људи, ово је морално и етичко питање. Истовремено, бацање хране значи и нерационалан однос према планети и њеним ресурсима, према будућности и новим генерацијама. Отвара се и питање потрошачког друштва и снаге капитала – рекао је Радојичић.
Кључна ствар која затвара овај круг, навео је градоначелник, јесте питање екологије и распада органских материја, настајања метана и генерално утицаја на концепт стаклене баште и на даље угрожавање животне средине.
– Дизање свести код људи и разговор о овој теми због свега тога од великог је значаја, нарочито када о теми говоре експерти, који могу и да понуде решења. Београд је посвећен еколошким питањима и то у свим областима. Из дана у дан све се више говори и ради у овој области – казао је Радојичић.
Градоначелник се осврнуо на пројекат санације депоније у Винчи, указујући да се Град Београд први пут активно захваљујући јавно-приватном партнерству бави решавањем овог вишедеценијског проблема.
Он је учесницима пожелео успешан рад изражавајући уверење да се доћи до имплементације закључака овог и сличних пројеката.
Франсоаз Жакоб, сталнa координаторкa УН у Србији, је указала на индивидуалну одговорност свих, али истовремено и позив на акцију. Тридесет одсто хране се баци или изгуби, прецизирала је она, указујући да у Србији свако од нас баци сто килограма хране годишње.
– Истраживања показују да домаћинства у Београду 165 хиљада тона хране годишње баце, што је отприлике 110 килограма по особи јестивих и нејестивих делова хране. За нека домаћинства износ отпада од хране је исти колико и месечни приход. Све то утиче на биодиверзитет и у крајњој истанци на загађење и климатске промене. Зато је добро да Град Београд препознаје бацање хране као проблем којим се треба бавити – навела је она.
Посебно треба подићи свест грађана, али и угоститеља, односно приватног сектора који се бави производњом и припремањем хране да би се створила ситуација за бољу и одрживу потрошњу хране.
Пројекат се заснива на коришћењу података из пет градова у свету, међу којима је Београд, што омогућава да се упореде ситуације у различитим деловима света.
О мерењу количине и морфолошког састава отада од хране за домаћинства у Београду говорио је проф. др Бојан Батинић из Центра изврсности за циркуларну економију и климатске промене, док је анализу истраживања навика и ставова грађана Београда представио Владан Шћекић, програмски директор Центра за унапређење животне средине.
Закључак ових важних истраживања је да је бацање хране у последњим годинама достигло готово „епидемијске” размере. На светском нивоу се губи и баца готово једна трећина укупно произведене хране, док је еколошки отисак, који настаје као последица оваквог понашања, изузетно велики и знатно доприноси климатским променама, потрошњи воде, енергије, смањењу површина под шумом и природне разноврсности, уз неизбежно гомилање отпада. Бацање хране у Србији још увек није на нивоу високо развијених земаља, али је свакако тема коју је потребно пажљиво пратити и проналазити начине за смањење отпада од хране.
На конференцији су представљене анализе истраживања о директном мерењу отпада од хране у домаћинствима у Београду, као и о ставовима и навикама грађана по том питању. Ова истраживања су урађена у складу са методологијом Програма Уједињених нација за животну средину (UNEP) за мерење глобалног индекса бацања хране (UNEP Food Waste Index) и биће полазне тачке за сва будућа истраживања у овој области.
Највећа пројектована стопа настајања отпада од хране на општинском нивоу забележена је на Звездари, 118,2 килограма по глави становника годишње, док је најнижа у општини Сурчин 75,8 килограма по глави становника. Према подацима општина Нови Београд има највећу стопу генерисања отпада од хране са нешто више од 23.150 тона, док најнижу стопу има Сурчин са 3.517 тона годишње. Најдоминантнија категорија у саставу отпада од хране су делови поврћа и воћа, затим следе хлеб и пецива док су остале категорије мање заступљене.
Анализе се могу преузети на сајту Центра за унапређење животне средине.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs