01.12.2021.
У Прихватилишту за одрасла и стара лица у Кумодрашкој улици, као и у додатном објекту на Врачару, укупно је смештено 55 корисника. Од почетка хладног таласа, од октобра, примљено је 14 нових корисника, изјавила је за РТС секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић.
– Сада немамо превелику количину захтева корисника за смештајем, а тренутно немамо ни захтеве на чекању. Ове године збринули смо 89 корисника, а захваљујући центрима за социјални рад 39 корисника је напустило Прихватилиште за одрасла и стара лица и добило трајни смештај. Они нису враћени на улицу, већ су добили нову шансу и нову могућност – нагласила је секретарка Станисављевић.
Према њеним речима, прошле године је на смештају било укупно 196 корисника, а у време кад није радило ово прихватилиште, центри за социјални рад су заједно са приватним домовима и другим установама успели да збрину све којима је тада била потребна помоћ.
– Поносни смо што и у време пандемије нико није остављен без крова над главом и што је свакоме, коме је то било потребно, указана помоћ. Заједно са центрима за социјални рад и здравственим установама на време смо организовали да се сваком кориснику, који се прима на смештај, уради бесплатно пи-си-ар тестирање. Резултати су веома брзи и по добијању негативног теста корисник се прима у установу. Он је дужан да 14 дана проведе у изолацији како би се на сваки могући начин смањио ризик од уношења вируса корона у установу – нагласила је Наташа Станисављевић.
Водимо рачуна о епидемиолошким мерама и како не би долазило до превеликог броја корисника на једном месту, прошле године обезбеђена су два додатна објекта за смештај корисника на Врачару и Аутокоманди, навела је она и додала да је отворен и објекат на Врачару у коме је седам корисника. По потреби, нагласила је, активираће се и објекат на Аутокоманди, тако да неће бити повећан број корисника на једном месту.
– Прошле године смо отворили три прихватна центра. Желим да напоменем да никога против воље не можемо сместити јер су потребне сагласност и воља корисника, односно да корисник жели смештај. Због епидемиолошких мера, у Кумодрашкој није могуће да људи долазе са улице како би се угрејали и добили оброк. Зато смо им омогућили три додатна објекта који су отворени као дневни центри, а којим руководи Црвени крст Београда, на Врачару, Старом граду и Палилули. Ту грађани којима је помоћ потребна сваки дан могу да дођу, добију оброк, угреју се, добију топао напитак, пакет одеће, хигијенски пакет, као и информације у вези са вакцинацијом – појаснила је секретарка.
Како је навела, у центру у Солунској, који ради читаве године, организована је вакцинација где корисници могу да добију информацију уколико желе смештај.
– Одштампали смо и флајере које су волонтери Црвеног крста прошле године на улицама делили у деловима града где се најчешће скупљају лица без крова над главом, а ове године ћемо то поновити. Прошле године смо лицима без крова над главом омогућили бесплатан оброк у било ком од 54 пункта Народне кухиње, али многи то нису знали. Било је питање ко плаћа трошкове вађења личних докумената и где могу да се пријаве. По Закону о пребивалишту, лица без крова над главом могу да се пријављују на адресе центара за социјални где улазе у систем социјалне заштите и тако стичу право и на друге врсте помоћи – рекла је Наташа Станисављевић.
Наше је да помажемо, да будемо на терену, да разговарамо са људима и пружимо им помоћ и подршку, навела је она.
– Ако сваког човека склонимо са улице и пружимо му прилику за бољу будућност, много смо урадили. Не одустајемо и ове зиме ћемо бити са њима. Нећемо дозволити да се неко смрзава у праку, а да притом имамо довољно места да свима помогнемо – казала је секретарка.
Како је истакла, у Београду има 10.000 корисника Народне кухиње и додала да оброци током ванредног стања нису каснили и да је била довољна количина намирница.
– Народне кухиње функционишу без престанка на 54 пункта у Београду. Реновирано је 60 одсто пунктова за протеклих пет година. Градски завод за јавно здравље свакодневно обавља контролу исправности намирница – закључила је секретарка Станисављевић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs