03.12.2021.
Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, заменик градоначелника Београда Горан Весић обишао је данас Градску организацију слепих Београда, која слави 75 година постојања и 25 година постојања салона за масажу у којем раде слепи и слабовиди физиотерапеути у оквиру ове организације. Догађају је присуствовала секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић и председник Градске организације слепих Београда Никола Ђорђевић.
Весић је присутнима честитао Међународни дан особа са инвалидитетом и нагласио да данашњи дан није једини када Град Београд и целокупно друштво раде на побољшању положаја и квалитета живота особа са инвалидитетом.
– Према неким проценама, око 100.000 људи са одређеном врстом инвалидитета живи у Београду. Стога је за нас веома важно да урадимо све што можемо како би се свако од њих осећао равноправним чланом друштва. Урадили смо доста, али довољно свакако још увек нисмо и ако наставимо овим темпом, урадићемо још много добрих ствари које ће особама са инвалидитетом олакшати свакодневно функционисање. Поменули смо у разговорима „звучне раскрснице” и веома сам задовољан чињеницом да смо у 2019. и 2020. години „озвучили” 89 раскрсница. Нажалост, раније је било проблема са „озвученим раскрсницама” јер су се станари жалили због звука, али смо поново дали налог да се озвуче јер нико нема право да се жали да му нешто одузима комфор уколико је у питању нешто што помаже особама са инвалидитетом – истакао је Весић.
Према његовим речима, када је у питању додатно олакшавање коришћења градског превоза за особе са инвалидитетом, ради се на томе да се у возилима јавног превоза звучним сигналом најави долазак возила на одређену станицу.
– Такође, припремамо апликацију која ће омогућити да особа са инвалидитетом, која се налази на станици, најави возачу свој улазак у аутобус, како би био пажљивији приликом уласка и изласка путника. Возачи ће такође имати апликацију у возилу и на тај начин ће знати да особа са инвалидитетом чека на следећој станици. У претходном периоду, од 2013, односно 2014. године урађено је око 26,2 километра тактилних стаза, од којих је последња урађена у „зеленом булевару” у дужини од 3,6 километара и око 200 метара на Тргу Николе Пашића. Када Град Београд даје услове за било коју грађевинску дозволу, један од услова је и изградња тактилних стаза. У оквиру пројекта „Београд без баријера” постављено је око 500 рампи за особе са инвалидитетом и у овом тренутку немамо никога на листи чекања ко је тражио од Града постављање рампе. То не значи да рампе постоје на сваком месту где су потребне, јер вероватно постоји неко ко се није пријавио из различитих разлога. Недавно смо тако решили проблем једне суграђанке из Јајинаца, која се јавила током мог гостовања на једној телевизији, па смо проблем одмах решили – рекао је Весић.
Заменик градоначелника је рекао да је поносан на чињеницу да је у претходних седам година за 20 одсто повећани број деце која су корисници дневних боравака за децу са сметњама у развоју.
– Повећан је и број личних пратилаца, којих има 580, али веома ускоро обезбедићемо још 20 и имаћемо укупно 600 личних пратилаца. У Младеновцу и на општини Стари град изградили смо два нова објекта, а реконструисали и објекат у Лазаревцу. Настојимо да покажемо да су особе са инвалидитетом једнаки чланови друштва. У наредном периоду очекује нас много посла, попут прилагођавања свих институција особама са инвалидитетом и то је нешто на чему морамо да инсистирамо. Секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић заједно са мном инсистира да се повећају казне за компаније које не поштују прописе о запошљавању извесног броја особа са инвалидитетом, јер је у овом тренутку њима исплативије да плате казну него да запосле особу са инвалидитетом. Упутили смо предлог Влади Србије да се казне повећају, како бисмо их стимулисали да поштују закон. Плаћањем казни они су испуњавали своју пословну, али не и људску, односно моралну обавезу – нагласио је Весић.
Он је рекао да је Град отворен за сваку иницијативу и врсту сарадње како би сви људи у нашем граду били равноправни чланови друштва.
– Верујем да, уколико покажемо солидарност и да нам је стало до сваког грађанина, можемо да постанемо боље друштво. Сматрам да се зрелост једног друштва огледа у начину на који се опходимо према најмлађима и најстаријима, као и према особама са инвалидитетом. Нисмо још увек урадили све што је потребно и не би требало да се заваравамо и причамо да смо идеално друштво, јер нисмо. Ипак, да смо доста урадили – јесмо, али је потребно још, и то је један од разлога због којих постоје удружења особа са инвалидитетом, како би до доносиоца одлука стигле идеје и предлози. На тај начин је до мене стигла информација о потреби за звучним сигналима у аутобусима, као и о апликацији која постоји у неким земљама за најаву уласка особе са инвалидитетом у возило на наредној станици. То је пример да смо решили неколико проблема искључиво због тога што су особе које су имале проблема истакле шта их мучи. Наша економија је све јача и на располагању је све више новца, што се свакако одражава и на финансирање одређених пројеката који се тичу особа инвалидитетом – закључио је Весић.
Секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић истакла је да се Град Београд бави потребама и проблемима особа са инвалидитетом током читаве године.
– Данашњи дан обележавамо свечано и на неки начин полажемо рачуне о свему што је урађено и што ће бити у наредном периоду. Велико ми је задовољство да са позиције градске секретарке могу свакодневно да помажем у решавању проблема са којима се сусрећу особе са инвалидитетом да разговарам са њима. Велика ствар је да смо пре седам година, на иницијативу Горана Весића, покренули пројекат „Београд без баријера”. Настојимо да уклонимо све врсте баријера, како физичке тако и емотивне и психичке. Могу да обећам да ћемо у 2022. години, али и у наредним годинама наставити да подржавамо сва удружења и организације особа са инвалидитетом. Ове године смо подржали 39 удружења особа са инвалидитетом са преко 30.000 чланова – рекла је Наташа Станисављевић.
Председник Градске организације слепих Београда Никола Ђорђевић је подсетио да је организација, на чијем је челу, основана 1946. године.
– Организација је неколико пута мењала седиште и организационе целине, али се 75 година бори за бољи положај слепих и слабовидих особа у Београду и целој Србији. Највише се ради на образовању слепих и слабовидих, које се раније највише одвијало у школи „Вељко Рамадановић”. Ипак, сада се то ради и у редовним школама, али уз велику подршку школе „Вељко Рамадановић” – рекао је Ђорђевић.
Представници Градске организације слепих Београда су током прославе јубилеја уручили Горану Весићу и Наташи Станисављевић захвалнице за подршку у раду овог удружења.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs