Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас, на конститутивној седници Савета за социјално предузетништво, да Србија гради инклузивно друштво у коме сви имају једнаке шансе и у коме се највише пажње поклања најрањивијим категоријама.
Брнабић је подсетила на то да је Влада почетком године припремила Закон о социјалном предузетништву, који је потом усвојен, напоменувши да сада долази тежи део посла, а то је његова примена.
Ово је један од најбољих и најмодернијих закона које смо донели, истакла је премијерка и додала да су на њему заједнички радили организације цивилног друштва и Влада Србије, уз велику помоћ партнера из иностранства.
Она је указала на то да се на Закон о социјалном предузетништву дуго чекало, јер партнери – Влада и невладине организације, нису имали довољно поверења једни у друге.
Због тога су трпели они који припадају најрањивијим категоријама овог друштва. Надам се да ћемо у будућности много више да радимо и да имамо поверење једни у друге, зато што ћемо само тако моћи да изградимо инклузивно, одговорно друштво, у коме сви имају једнаке шансе, оценила је председница Владе.
Брнабић је упутила позив свим члановима Савета да предложе измене Закона, уколико пракса покаже да је то неопходно, јер се ради о изузетно комплексној и врло осетљивој теми, о којој још увек учимо, не само ми у Србији, него и партнери у ЕУ.
Она је истакла да је програм социјалног предузетништва следећи веома важан корак, јер ће тек његовим доношењем моћи да почне права подршка за приближно 500 предузећа социјалног предузетништва и да буде охрабрено формирање нових фирми које ће допринети развоју читавог друштва.
Председница Владе је упутила позив међународним партнерима да подрже социјално предузетништво, како би се прикупило што више средстава за његов развој.
Министарка за рад, запoшљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић оценила је да је социјално предузетништво, као и свако друго, усмерено на добит, али да се зарада од њега усмерава у ново запошљавање теже запошљивих категорија становништва, у социјалне и здравствене услуге и различите културне активности друштва.
Иновативни приступ оваквом начину пословања карактерише проналажење решење за пружање услуга које побољшавају квалитет живота појединаца и заједница, а допринеће интеграцији у тржиште рада, побољшати вештине и на друге начине допринети побољшању положаја појединаца у друштву, навела је Кисић.
Она је објаснила да ће рад Савета за социјално предузетништво почивати на партнерству јавног и приватног сектора и стручне јавности, најавивши да ће програм активности Савета садржати мере активне подршке учесницима социјалног предузетништва, које ће бити усмерене на подршку запошљавању и на унапређење пословања субјеката таквог предузетништва у условима тржишне конкуренције.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић оценила је да је Закон о социјалном предузетништву у суштини закон о људским правима.
Ако немате људска права као неко ко ради, онда сигурно 30 одсто свог дана немате никаква права. Примена закона о социјалном предузетништву ићи ће у прилог поновном освајању оних осам сати слободног времена који су једном освојени. Ићи ће у прилог томе да очовечимо наше друштво, тиме што ће закон о социјалном предузетништву бити потпуно примењен, рекла је Чомић.
Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) подржава примену овог прописа, између осталог и кроз српско-немачку иницијативу за одрживи раст и запошљавање, која се бави друштвеном афирмацијом Рома и осетљивих група.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб честитао је Влади Србије усвајање оваквог закона и почетак његове примене, уз оцену да социјално предузетништво може имати значајно учешће у одрживом развоју заједнице.
Шиб је навео да је у ЕУ данас у ову врсту предузетништва укључено 30,6 милиона људи и да је 16 држава усвојило овакве прописе у последних 10 година, а у 11 земаља се јасно виде ефекти такве политике.
Он је нагласио да је усвајање оваквих прописа важан део европских интеграција.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије