Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изразила је данас очекивање да ће деценијама запуштено налазиште Винча–Бело Брдо после уређења постати европски и светски центар за изучавање неолита, нагласивши да се ради и на томе да се оно нађе на Унесковој листи.
Брнабић је на конференцији за новинаре у Влади, на којој је присуствовао и амбасадор САД у Србији Кристофер Хил, истакла да ће радови на санацији клизишта на том археолошком налазишту трајати до марта следеће године, уз напомену да је на међународном архитектонско-урбанистичком конкурсу за уређење неолитског локалитета победио домаћи пројекат студија АКВС Аркитекчр.
Према њеним речима, током протекле две деценије је дозвољено да се 7.500 година старо наслеђе из године у годину обрушава у Дунав и да се полако губи део археолошког наслеђа од непроцењиве вредности, а да је тек пре неколико година почело да се размишља да је неоходна санација клизишта и чишћење простора од нелегалне градње.
Премијерка је рекла да ће уређење налазишта у Винчи коштати око три милиона евра што је оценила као улагање које дугујемо генерацијама које долазе.
Током 2023. године ћемо почети да радимо реконструкцију канализационе мреже и дренаже у склопу санације клизишта, при чему ће Гроцка имати нову канализациону мрежу и много боље снабдевање водом, најавила је премијерка.
Брнабић је напоменула да ће бити направљен комплекс који ће унапредити лепоту живота у том месту, са великим парком и бициклистичком стазом, као и визиторским центром на самом налазишту, што ће све условити да Гроцка постане потпуно другачије место за живот – једно од највреднијих и најлепших.
Она је указала и на то да се кренуло са уклањањем нелегално подигнутих објеката на налазишту, додавши да ће се експозе о раду нове владе значајним делом бавити пројектом Винча – Бело Брдо, али и да је неоходно завршити и рад на Медијани у Нишу, и искористити сав потенцијал тврђаве у Краљеву и Царичиног града.
Директорка Републичког завода за заштиту споменика Дубравка Ђукановић је рекла да се стварају услови да Винча, након више од 100 година и више деценија занемаривања, дође на европску истраживачку мапу и на културно-туристичке руте.
Према њеним речима, пројектом санације клизишта предвиђено је да налазиште буде шиповима утврђено према обали Дунава, а у току је завршна фаза тендера за извођаче.
Ђукановић је навела да је за тај пројекат издвојено 141 милион динара из буџета, а из донације Амбасадорског фонда САД 475.000 долара.
Други пројекат у оквиру заштите налазишта је израда дренажног канала око читавог налазишта, који ће бити део будућег система фекалне и атмосферске канализације, што ће бити реализовано кроз инвестиције Града Београда, рекла је Ђукановић.
Она је истакла да системско планирање и уређење археолошког локалитета подразумева елементе у очувању наслеђа, научном истраживању и туризму, и додала да је на међународном конкурсу пријављено 12 решења, од којих је првонаграђено на најбољи начин третирало цео простор налазишта.
Архитекта Анђела Карабашевић је, представљајући одабрани пројекат студија АКВС Аркитекчр, истакла да су били велики изазови и одговорност према тлу које чува осам миленијума трагова развоја цивилизације.
Архитектура мора бити нежна суптилна и поштовати тло. Сви објекти у планираном археолошком парку, стазе, платформе, су одигнуте од тла на тачкастим ослонцима. Уместо излагања појединачних артефаката пробали смо направити целокупан осећај неолитског живота употребом неолитских традиционалних техника градње и употребе дрвета, трске, платна и печене земље, навела је Карабашевић.
Према њеним речима, пошто је већи део налазишта неистражен планирани су лако склопиви елементи који ће будућим истраживањима лако одговарати, а стазе и платформе ће служити за истраживаче као и за кретање посетилаца.
Један од најдоминантнијих објеката је визиторски центар на 100 тачака ослонаца са великим тршчаним кровом. На њему је велика панорамска тераса са погледом ка читавом парку и Дунаву. Археолошки парк чине седам лебдећих дрвених пасарела и групације платнених стреха са тематским изложбама, рекла је Карабашевић.
Она је најавила да ће научно-истраживачки центар бити мало даље од остатка парка, на троугаоној парцели пуној тачкастих дрвених ослонаца и изграђен од ЕТФЕ мембрана.
Амбасадор Хил је рекао да се ради о пројекту који има велико значење за Србију али и за свет, и да прихваћено решење делује истински импресивно, а визиторски центар је изванредан.
Хил је подсетио на то да је преко Амбасадорског фонда урађен и кров Раковичког манастира, а помогли су радове и око Ужичке тврђаве, фресака у Студеници и фасаде библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије