Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да су споразуми који су данас потписани на Самиту Берлинског процеса важни пре свега за младе у региону, нагласивши да је тиме Србија још једном показала да је апсолутно опредељена за регионалну сарадњу.
Брнабић, која учествује на поменутом самиту у Берлину, указала је на то да ови споразуми ни на који начин не дерогирају оно што је договорено или се договара у дијалогу Београду и Приштине.
То су важни споразуми, пре свега за младе у региону, о признавању академских квалификација и професионалних квалификација, који се сада односи на три професије – лекаре, стоматологе и архитекте, као и о признању личних карата, објаснила је она.
Премијерка је поручила да је за Београд било важно да покаже да је увек за регионалну сарадњу, да је у интересу Србије и грађана да регион буде боље повезан и безбеднији, да имамо гарантован мир и стабилност и да можемо да напредујемо.
Према њеним речима, овакви споразуми за Србију нису нешто ново зато што је то већ урађено и у то већем обиму у оквиру иницијативе „Отворени Балкан”, са Албанијом и Северном Македонијом.
Она је рекла и да није оптимиста након данашњих разговора на Самиту, иако су потписани поменути споразуми, зато што ЕУ дозвољава да се не поштују ранији споразуми између Београда и Приштине, на којe је и Унија ставила свој потпис.
Брнабић је подсетила на то да је Аљбин Курти прекршио све споразуме, из 2011, 2016. и 2021. године, као и да је једнострано укинуо статусно неутралне КС таблице.
Премијерка је пренела да је у Берлину разговарала и са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борељом и специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком о питању пререгистрације таблица на Косову и Метохији.
Они се слажу са тим да треба да постоје статусно неутралне таблице, али кажу да не могу ништа да ураде, пренела је председница Владе, оценивши да је то поражавајуће.
Премијерка је подсетила на то да је прошло скоро 10 година од потписивања Бриселског спораузма и да још није формирана Заједница српских општина.
Курти је говорио да неће да имплементира Бриселски споразум, а са друге стране нас притискају да идемо на друге или финалне споразуме, како год га називали, навела је она.
Брнабић је упитала како потписати и поштовати неки други споразум када 10 година није имплементиран ни први споразум, нагласивши да се овде ради и о кредибилитету Уније, јер је ту, поред потписа Београда и Приштине, и њен потпис.
Она је подсетила на то да је Курти од почетка сукоба у Украјини говорио како ће Србија да искористи ту ситуацију, али да се показало све супротно, пошто управо Приштина чини све да дестабилизује регион, као и да је укинула основна људска права Србима на северу Космета.
Председница Владе је изразила уверење да су сви на овом скупу разумели да је Србија овде била конструктивна и да смо у преговорима о поменута три споразума показали флексибилност и да желимо да дамо све од себе да наш регион буде другачији.
Истовремено, Брнабић је пренела новинарима да данас није имала комуникацију за Аљбином Куртијем, као и да са канцеларом СР Немачке Олафом Шолцом и Лајчаком није разговарала о француско-немачком предлогу за Космет, објаснивши да ће Србија на поменути предлог дати одговор.
Премијерка је, такође, рекла и да Иницијатива „Отворени Балкан” није ни у каквој супротности са Берлинским процесом, већ су то два процеса која могу заједно да се развијају.
Она је објаснила да је разлика у томе што у оквиру Берлинског процеса и неких других регионалних иницијатива, попут Цефте, увек мора да постоји сагласност свих да би се нешто урадило, што одуговлачи процес, а и није сигурно да ће га онда сви имплементирати.
У оквиру „Отвореног Балкана” је све потпуно прагматично, не морамо да чекамо сагласност свих да би се нешто имплементирало међу земљама учесницама, рекла је председница Владе.
Брнабић је навела да нису баш сви у Берлину за „Отворени Балкан”, односно да има партнера који ту иницијативу подржавају, али и оних оних других, преневши да је током боравка у главном граду Немачке позвала на већу подршку овој иницијативи.
Председница Владе је истакла да је са премијером Северне Македоније Димитром Ковачевским разговарала о скорој ратификацији одлуке о личним картама у Собрању.
Након тога, идемо са ИД картицама за „Отворени Балкан”, што је велика ствар којом се остварују четири основне слободе – проток људи, робе, услуга и капитала, рекла је Брнабић.
Према њеним речима, такве ИД картице биће нека врста личне карте за држављане свих земаља у тој иницијативи, које ће обезбеђивати да се прелази граница и да се без додатне радне дозволе ради и студира.
Премијерка је указала на то да Србија полако усклађује визну политику са политиком Европске уније, наводећи да у Берлину тим поводом није било притисака на нашу земљу.
Србија има добру сарадњу са Фронтексом – Европском агенцијом за заштиту граница и обала, при чему смо постигли договор да они буду присутнији и на нашој граници са Северном Македонијом, пренела је она.
Поред тога, како је подсетила, наша земља има и трилатералну сарадњу са Мађарском и Аустријом.
Према њеним речима, у Берлину је данас посебно разматрана и тема енергетике, као и пакет од милијарду евра помоћи за Западни Балкан, који обухвата 500 милиона евра за директну подршку због високих цена и 500 милиона евра за инвестиционе пројекте.
Ту постоји непознаница да ли су та средства већ планирана у оквиру претприступних фондова или су нова. Представници земаља са Западног Балкана су замолили да то буду нова средства, јер ако су из претприступних фондова, онда ништа ново нисмо добили, објаснила је Брнабић.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије