Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да Влада Србије за 2023. годину има амбициозне планове и да ће први и најважнији циљ бити покушај да се преокрене тренд у наталитету, док ће други приоритет остати даљи раст животног стандарда грађана.
Брнабић је у новогодишњем интервјуу агенцији Тањуг навела да је оружани сукоб на Косову и Метохији избегнут и мир сачуван само захваљујући мудрој политици председника Србије Александра Вучића.
Она је рекла да у 2023. години очекује даљу нестабилност на Косову и Метохији, као и да је претходну годину обележила нестабилност коју је креирао премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, својим једностраним потезима и терором над Србима.
Прошла година је била година у којој је његов први потез био да укине право гласа Србима на Косову и Метохији и да им забрани да учествују на референдуму о владавини права на територији Космета и тиме није само прекршио Бриселски споразум, већ је практично ишао на укидање тог споразума, нагласила је премијерка.
Према њеним речима, Курти је ускратио Србима и она права која су била гарантована Бриселским споразумом и у 2022. годину је кренуо не само тиме да за њега тај споразум не постоји, већ и да ће укинути основна права Србима на Космету која су им била гарантована њиме.
Нажалост, како је истакла, није наишао на сувише оштру реакцију земаља Квинте и ЕУ, па је то поновио и у априлу.
Од тада креће својеврсна спирала насиља која нас је довела на саму ивицу оружаног сукоба. Желим да као председница Владе Србије искажем захвалност председнику Александру Вучићу зато што је сукоб неколико пута током 2022. године био избегнут само његовом мудром реакцијом, огромним степеном толеранције и политичком мудрошћу да се не реагује на било које провокације које је Аљбин Курти извео, нагласила је Брнабић.
Она је поновила да је Курти започео 2022. годину укидањем права Србима на Косову и Метохији да гласају, а завршио забраном патријарху Српске православне цркве Порфирију да посети Космет.
Премијерка је рекла да није сигурна да може да објасни недовољну ангажованост неких међународних партнера да спрече такву ескалацију насиља и провокације, као ни то зашто је недостајала ангажованост међународних партнера да се стави тачка на имплементацију Бриселског споразума и да оно што је започето 2013. године потписивањем тог споразума буде и спроведено.
Она је нагласила да је након потписивања Бриселског споразума, са тим настављено 2015. године када су договорени општи принципи у вези са Заједницом српских општина, па онда 2018. године, када је управљачки тим почео рад на статуту Заједнице српских општина и када је Брисел хвалио Приштину за то у Извештају о напретку.
Нисам сигурна да могу да објасним како нисмо успели да завршимо то до ове 2023. године. Да јесмо и да је свако урадио свој део посла, на начин како су то урадили Београд и Срби на Космету, била би потпуно другачија ситуација. Нажалост, очекујем даљу нестабилност у 2023. години, а на нама остаје да се, колико год то било тешко, боримо за мир, поручила је премијерка.
Брнабић је, на питање да ли има професионалну или личну жељу за коју би волела да јој се оствари у 2023. години, као и шта би пожелела грађанима Србије, навела да је њена једина жеља у овом тренутку – мир.
Мир је оно што је нама потребно како бисмо наставили све оно што смо радили читав низ година, за шта смо се борили и да бисмо обезбедили да Србија настави да напредује, да сви наши грађани имају све оно што су заслужили и да остваре све своје потенцијале, нагласила је председница Владе.
Према њеним речима, и када се дође до просечне плате од 1.000 евра и пензије од 500 евра, то је изузетно мало када се погледа какав је потенцијал наших људи.
Да бисмо наставили даље, а знам да можемо да наставимо даље, потребни су нам мир и стабилност, а то је све теже обезбедити, указала је Брнабић и додала да би волела да види још већу подршку свих међународних партнера томе да у овом делу Европе, на Балкану, буде сачуван мир.
Брнабић је, говорећи о плановима Владе Србије за 2023. годину, навела да су они углавном слични онима од претходних година, а које је поставио Александар Вучић као премијер 2014. године јер су све владе од тада до данас владе континуитета.
На првом месту је даљи раст животног стандарда наших људи, континуирани раст плата и пензија, истакла је она и додала да је посебно поносна на то што је Србија успела да, упркос тешким временима која су проузроковале пандемија коронавируса 2020. и 2021. и рат на истоку Европе 2022, као једна од ретких земаља на европском континенту има одржив и континуирани раст плата и пензија.
То остаје приоритет. Желимо да и у 2023. години имамо и даље раст плата и пензија, да идемо ка ономе што смо поставили као циљ – да до 2026. године имамо просечну плату од 1.000 евра и просечну пензију од 500 евра, поручила је премијерка.
За 2023. годину, како је истакла, први и најважнији циљ јесте да се покуша да се преокрене тренд у наталитету и да се уложи не само више новца, већ и да се више и говори о томе, да се утроши више времена и енергије у пронаталитетну политику.
Та два циља су оно за шта се боримо, та два циља ће у будућности значити јачу Србију, нагласила је Брнабић.
Премијерка је потврдила да се наставља са великим капиталним инфраструктурним пројектима и подсетила на то да до 2024. године треба да буде завршена брза пруга до границе са Мађарском.
Након што партнери из Мађарске заврше свој део посла, како је додала, до 2025. године требало би да будемо у могућности да идемо брзим возом од Београда до Будимпеште.
Према њеној оцени, то је другачија перспектива за све нас, али и другачији начин на који се повезујемо са нашим пријатељима и партнерима у Мађарској.
Брнабић је истакла да би до краја 2023. године требало да буду завршени и пројекти као што је ауто-пут до Пожеге, затим ауто-пут до Крушевца и обилазница око Београда, и изразила задовољство због почетка изградње капиталног пројекта у науци, а то је БИО4 кампус.
То је оно што ће означити Србију као центар овог дела Европе у наукама будућности – биотехнологији, биомедицини, биоинформатици и биодиверзитету. До септембра треба да почне градња, при чему ће бити настављена и улагања у научно-технолошке паркове, поручила је премијерка.
Она је указала да је управо то оно што омогућава да млади људи остају у Србији и да се многи млади људи из иностранства и дијаспоре врате у Србију, уз подсећање на то да се гради и нови научно-технолошки парк у Крушевцу.
Крушевац је то заслужио, има огромне потенцијале и показао је да је оправдано да се уложи у научно-технолошки парк у том граду, додала је премијерка.
Време је да кренемо и у фазу 2 – даље проширење научно-технолошких паркова у Београду, Чачку и Нишу. Ти паркови су нам већ пуни и пре него што је ико од нас могао да замисли и време је да кренемо да градимо нове. То је нека нова перспектива, нова другачија Србија и то је нешто чиме се сви поносимо, поручила је председница Владе.
Када је реч о изазовима са којима ће се Влада Србије суочавати у 2023. години, осим нестабилности на Косову и Метохији, она је навела да ће се они прелити из 2022. у ову годину, што значи да ће самим тим што дуже трају бити све тежи.
Очекујем да се настави рат у Украјини, што ће значити даље изазове у сваком смислу, пре свега енергетском и још тежу зиму у 2023. години за коју се ми већ спремамо, али такође велике изазове за нашу економију због рецесије у неким европским економијама за које смо ми директно везани. Даље слабљење неких европских економија или земаља ЕУ у том економском смислу значиће много изазова за нас, указала је премијерка.
Брнабић је, наводећи да очекује и додатан опрез код инвеститора, навела да је 2022. година била апсолутно рекордна по приливу страних директних инвестиција, те да је све више енергије потребно да би се тај тренд и наставио.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије