Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су првих 100 дана рада Владе Србије обележиле четири велике целине које су се односиле на буџет, енергетику, владавину права и сталну нестабилност и провокације на Косову и Метохији.
Брнабић је на седници Владе у Лебану, представљајући постигнуте резултате, истакла да је наш буџет развојни, упркос свим изазовима са којима се суочавамо и ми и свет, и да од њега зависи даљи раст и развој Србије, као и животни стандард и инвестиције.
Она је као основну поруку навела то да је постигнута стабилност у смислу континуираног раста плата и пензија, подршке најугроженијем делу становништва, даљих инвестиција и раста.
Буџет је обезбедио даље унапређење животног стандарда, повећање плата и пензија. Тачне податке за плате у јавном сектору имаћемо 25. фебруара, али тренутно знамо да смо завршили годину са просечним платама између 710 и 720 евра, и оне су 115 одсто веће него пре 10 година, нагласила је премијерка.
Она је подсетила на то да су плате у јавном сектору повећане 1. јануара за 12,5 одсто, а у војсци 25 одсто, док су пензије повећане укупно 20,8 одсто у новембру и јануару, што значи да ће просечна пензија у 2023. износити приближно 320 евра.
Такође, како је додала, минимална зарада повећана је за 14,3 одсто и сада износи нешто више од 40.000 динара.
Желимо да видимо како можемо на сваки начин да помогнемо најугроженијим слојевима становништва да достојанствено живе и имају достојанствену плату за свој рад, поручила је председница Владе.
Она је потврдила да је државна каса стабилна, те је БДП за 2022. годину износио 60,3 милијарде евра, што је рекордан БДП, и додала да је дефицит на крају 2022. године био 3,3 одсто БДП-а, а јавни дуг 55,2 одсто БДП-а са тенденцијом пада.
У том контексту, Брнабић је објаснила да је 25. јануара отплаћен дуг од 100 милијарди динара, чиме је удео јавног дуга смањен већ у јануару.
У прошлој години остварен је и раст који није био као што је планирано јер, како је навела, крајем 2021. године, када су прављене пројекције за раст, нико није очекивао рат у источној Европи.
Остварили смо раст између 2,3 и 2,5 одсто, и упркос свим тешкоћама имали смо 4,4 милијарде евра страних инвестиција, предочила је премијерка и указала на то да се Влада у првих 100 дана рада фокусирала на даље привлачење страних инвестиција јер оне гарантују континуирани раст плата и пензија.
У том смислу, председница Владе је напоменула да је пронађен стратешки партнер за „Стакло Параћин“, у које ће швајцарско-словеначки конзорцијум „Global Glass“ уложити више 300 милиона евра.
Током првих 100 дана рада Владе отворена је канцеларија и истраживачки развојни центар ИБМ у Новом Саду, подсетила је Брнабић и истакла да је председник Србије Александар Вучић јуче отворио хотел „Планинка“ у Куршумлијској бањи.
Такође, како је указала, јапанска компанија „Japan Tobacco International“ (ЈТИ) у Сенти најавила је нови инвестициони циклус у Србији за наредних пет година за побољшање производње и проширење капацитета, у вредности од 51 милион долара.
Према њеним речима, споразуми са швајцарском фармацеутском компанијом и јапанском компанијом „Такеда“ дају основ за један од најважнијих стратешких пројеката, а то је Био 4 кампус.
Премијерка је пренела да су завршени преговори са ММФ-ом о стенд-бај аранжману од 2,4 милијарде евра у трајању од 24 месеца, оценивши да нам је то важно да учврстимо стабилност – део ће бити намењен за ублажавање енергетске кризе, а други за случај даљих поремећаја у Европи и свету.
Такође, никада већи износ средстава није био одвојен за инвестициона улагања у путну и железничку инфраструктуру, нагласила је она и додала да је симболично пробијен тунел на обилазници око Београда.
Према њеним речима, 2023. година биће важна година за путну инфраструктуру, будући да је планирано да се заврши ауто-пут до Пожеге, до Крушевца и многи други пројекти.
Она је истакла и да је усвојена Стратегија за младе до 2030. године и да је у трећи циклус програма „Моја прва плата” укључено 9.400 младих, и нагласила значај формирања Националног савета за спорт, који ће се бавити приоритетима и анализама у тој области.
Премијерка је рекла и да је настављено увођење брзог интернета у руралним срединама, као и да ће то бити завршено до 2025. године, подсетивши на то да је Србија постала члан Глобалног партнерства за вештачку интелигенцију као једна од 29 земаља.
Брнабић је указала на то да је са синдикатима у области образовања донет сет мера за превенцију насиља у школама, додавши да је путем платформе еНаука омогућена дигитална акредитација научноистраживачких организација.
Она је објаснила да су на тај начин оне ослобођене од администрације, најавивши да ће од 15. фебруара стицање научних звања истраживача бити потпуно дигитално.
Председница Владе је, говорећи о здравству, навела да су додатно обезбеђене вакцине против нових сојева коронавируса, да су са два милиона евра финансирани радови на више домова здравља, као и да се у Србији почело са биомедицински потпомогнутом оплодњом, при чему је тренутно више од 500 захтева.
Брнабић је поручила да ће са тим инвестицијама бити настављено како у Србији не би било места и грађана првог, другог или трећег реда.
Премијерка је предочила да је завршено опремање Инфективне клинике у Београду и Здравственог центра у Аранђеловцу, као и да су проширени термини за заказивање прегледа у здравственим установама.
Она је, када је реч о области екологије, навела да је усвојен Програм заштите ваздуха до 2030. године и да је настављено са изградњом постројења за пречишћавање отпадних вода, као и изградњом инфраструктуре.
За пољопривреду, како је нагласила, никад није било више опредељено буџетом од овогодишњих 68,7 милијарди динара за субвенције, при чему је указала на значај увођења еАграра.
Премијерка је напоменула и да је подељено 100.000 ваучера за одмор у Србији и да је успостављена директна авио-линија са Кином.
Она је пренела да је започет и рад на Ложионици, првом креативном центру у Србији, подсетивши на то да се наставља са манифестацијом престонице културе, што је ове године Чачак, а следеће Ужице.
Говорећи о војсци, Брнабић је рекла да је 1.612 кандидата упућено на добровољно служење и обуке за резервне официре, што је најбољи резултат у последњих пет година.
Председница Владе је указала и на значај успешних избора за савете националних мањина, као и оснивање Савета за горанску националну мањину.
Потписано је више од 500 уговора за сеоске куће са окућницом, при чему су они који су добили поменуте куће у просеку млађи од 30 година, нагласила је Брнабић и предочила и да су значајне активности Србије у иницијативи „Отворени Балкан”, као и потписивање три уговора у Берлинском процесу.
Активности у четири кључне области у фокусу првих сто дана рада Владе
Брнабић је оценила да је „Отворени Балкан” најважнија регионална иницијатива у више деценија, додавши да ће Србија, Албанија и Северна Македонија наставити да разговарају о томе шта је то што може заједнички додатно да се уради како би се створио бољи амбијент за нове инвестиције.
Очекујемо да у иницијативи „Отворени Балкан” кренемо са јединственим ИД бројем за грађане Србије, Северне Македоније и Албаније, као и отварање посебне траке на граничним прелазима само за наше држављане и наш транспорт, рекла је она.
Премијерка је навела да се очекује ратификација договора у оквиру „Отвореног Балкана” у парламенту Северне Македоније, објаснивши да ће са картицама са ИД бројем грађани моћи да путују, раде, студирају и лече се у све три земље као да су држављани.
Председница Владе је, говоривши о енергетици као једној од четири главне целине на које се Влада фокусирала у првих 100 дана, нагласила да је Србија, упркос енергетској кризи и проблемима на глобалном нивоу, успела да обезбеди енергетску стабилност.
Наша земља није осетила енергетску кризу, указала је она и прецизирала да је стабилизован ЕПС, који је у децембру и јануару извезао 143 гигават сати електричне енергије, док су резерве нафте и деривата увећане за 54 одсто у односу на 2021. годину.
Према њеним речима, у рекордном периоду од три месеца у функцију је стављено постројење за хомогенизацију угља различитог квалитета у Блоку Б ТЕ „Никола Тесла“, уз напомену да је на томе инистирано јер се радило на увозу квалитетнијег угаља који је хомогенизацијом допринео да се подигне калоријска вредност постојећег и добије више електричне енергије.
Такође, како је додала, стигао је и последњи контигент опреме за нову Термоелектрану „Костолац Б“, које ће бити на мрежи до краја године.
Цене електричне енергије и гаса у Србији су и даље међу најнижим, предочила је Брнабић и навела да је држава изузетно субвенционисаним ценама сачувала стандард грађана и заштитила конкурентност наше привреде.
Премијерка је исказала захвалност грађанима јер су стимулативне мере дале одличне резултате, те смо у октобру уштедели 15 одсто електричне енергије у односу на 2021. годину, а у новембру седам одсто и децембру 9,4 одсто, што значи да је направљена уштеда струје вредна 67 милиона евра.
Грађани не треба да брину јер имамо довољно угља, гаса, нафте и нафтних деривата, поновила је она и потврдила да су у току припреме за зиму и следећу грејну сезону.
Оно што је важно због животног стандарда грађана јесте то да смо у првих 100 дана рада Владе променили Уредбу о енергетски угроженом купцу, чиме смо додатно заштитили најугроженије, навела је Брнабић и подвукла да је три пута више грађана добило право на субвенционисану електричну и топлотну енергију, односно са 68.000 повећан је број на 190.000 домаћинстава.
Говорећи о ситуацији на Косову и Метохији, која је извор сталне нестабилности, Брнабић је указала на провокације, нападе на Србе и на 100 тешких дана, које је, како је рекла, на себи изнео председник Александар Вучић, а који су се свакако одразили на рад Владе.
Формирање Заједница српских општина, онако како је дефинисано Бриселским споразумом услов је свих услова. Ако се не признаје тај споразум, ко ће гарантовати да ће се иједан други поштовати. Не постоји интерес Приштине да се формира ЗСО, али ни жеља да се имплементирају потписани споразуми, истакла је премијерка.
Она је поручила да ЗСО не може бити онаква како је замишља нека НВО из Србије, са КиМ или било који политичар, већ ЗСО у складу са споразумима из 2013. и 2015. године.
Председница Владе је још једном подсетила на то да ће у априлу бити 10 година откако је потписан први Бриселски споразум и додала да је спровођење споразума нешто сасвим природно и што се очекује.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије