Председница Владе Републике Србије Ана Брнабицћ поручила је вечерас на обележавању 19 година од погрома Срба на Косову и Метохији да Србија данас одговорном и храбром политиком настоји да постави другачије темеље будућности у којој ће српска деца у покрајини имати безбрижно детињство.
Брнабић је на државној церемонији у Народном позоришту у Београду истакла да Србија води политику у којој ће мир а не бодљикаве жице обезбеђивати српске светиње, у којој Косово и Метохија остају наше и нагласила да сан о бољој будућности морамо да градимо заједно са Албанцима.
Данас одговорном и храбром државном политиком коју предводи председник Александар Вучић настојимо да та тај круг несреће, историје муке, страдања, неизвесности приведемо некако крају, настојимо да не заборављајући прошлост поставимо темеље другачије будућности у којој деца могу мирно да уживају и детињству, у којој њихови родитељи могу да створе нешто што неће бити срушено, рекла је Брнабић.
Ту будућност, како је нагласила премијерка, не гради Србија која пристаје на све и која је спремна на понижења.
Сасвим супротно, ту будућност може да изгради Србија која је јача него што је икада била, поносна, храбра, која води самосталну политику у складу са својим интересма и интересима свог народа и свих који у њој живе, рекла је премијерка.
Она је нагласила да је требало много труда и времена да Србија постане таква земља, да почне да побеђује и верује у себе.
Требало је много времена да се пробуди и отресе неправде, види јасан пут испред себе, рекла је она и нагласила да је за то што је Србија таква заслуга председника Александра Вучића, али и свих грађана и свих који су у такву политику и такву Србију веровали.
То је Србија, како је нагласила, која је довољно јака и самостална да ствари назива правим именом и не користи еуфемизме да ублажи злочине чињене над њом.
Погроми за нас никада више неће бити немири, нити агресије и интервенције, једино таква Србија има шансу, снагу и визију да заштити своје нациоанлне интересе и заштити своју прошлост и утре пут чак и када делује да га нема, за бољу и успешнију будућност, рекла је она.
Према њеним речима, данас је свима у Србији и свету јасно да никаквих „олуја и погрома“ српског народа више неће бити и да би данас у оваквој Србији такви злочини били немогући.
Та времена су прошла, Србија више не забија главу у песак, јер није способна да уради више од тога. Никада више не смемо да допустмо да Србија буде слаба да не можемо да обезбедимо опстанак свог народа на Косову и Метохији, рекла је она.
Брнабић је нагласила да су наши захтеви и очекивања рационални, да су наш национални интерес мир и стабилност, како за нас тако и за све друге са којима делимо овај део Европе.
Не желимо да главно обележје српско-албанских односа буде ишчекивање конфликта. Ниједан народ не може да оствари пуне потенцијале у атмосфери сталне мржње и неповерења. Важно је да ту страницу историје покушамо да затворимо и отворимо будуће у којима ћемо бити упућени једни на друге и вођени заједничким интересом, рекла је Брнабић и нагласила да то не изгледа једноставно, али да је то пут без праве алтернативе.
Премијерка је истакла да су наше црвене линије апсолутно јасне када је реч о Косову и Метохији и наша спремност на дијалог и на мирно решавање несугласица израз је наше снаге и одговорности, а не колебања и слабости.
Она је додала да Србија на неке ствари никада неће моћи да пристане, али ће настојати да себи и свима у региону буде боље.
Обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији, који се догодио 17. марта 2004. године у Народном позоришту присуствовали су председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министри Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, Томислав Жигманов, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић и Раде Баста, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, народни посланици и представници Града Београда.
Државној церемонији су присуствовали и представници војске Србије, СПЦ и верских заједница, борачких удружења, дипломатског кора, као и породице страдалих.
Током насиља на Косову и Метохији 17, 18. и 19. марта 2004. године убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили са албанским екстремистима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.
Током погрома порушено је 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије