10.05.2023.
Заменица градоначелника Београда Весна Видовић обратила се вечерас присутнима на Свечаној академији поводом Дана сећања на жртве Холокауста у Београду. Свечана академија је одржана у Спасићевом павиљону на Старом сајмишту, на месту великог страдања Јевреја. Весна Видовић је истакла да се у тешким данима, када је Београд и Србију задесила страшна трагедија, сећамо и једног од највећих геноцида људског рода и одајемо почаст свим жртвама – Јеврејима, али и Ромима и Србима, свима који су у насиљу страдали само зато што су припадали другој нацији и вери.
– На овом месту, пре 86 година, градио се Београдски сајам као први, савремени, урбани комплекс на левој обали Саве. Сви су тада желели да Сајам буде место сусрета, не слутећи да ће само неколико година касније изложбени павиљони постати губилишта и логор смрти, стратишта Јевреја, Рома и Срба. Старо сајмиште представља најмасовније мучилиште у Београду. У два нацистичка логора страдало је више од шест и по хиљада Јевреја, око десет хиљада Срба и више стотина Рома. Немогуће је разумети и објаснити да је толико невиних и недужних људи изгубило живот због припадности другом народу. Такви злочини представљају огроман пораз за читаво човечанство – рекла је Весна Видовић.
Заменица градоначелника је нагласила да су о овим злочинима снимани филмови, написане књиге и текстови, али да то није довољно и да морамо и даље да говоримо на ову тему и да подижемо споменике.
– Подсећањем на жртве, поштујемо своју прошлост. Наша је обавеза да сећања упишемо и у будућност, како будуће генерације не би заборавиле своју прошлост. Скупштина Града Београда 2014. године донела је одлуку да се 10. маја обележава Дан сећања на жртве Холокауста у Београду као веома важан датум за наш град. Тог дана убијена је последња група Јевреја у логору на Старом сајмишту – казала је она.
Подсетила је и да Град Београд данас ради на пројекту изградње Меморијалног центра и реконструкције Старог сајмишта, које је деценијама било запуштено као последица небриге. Завод за заштиту споменика културе Града Београда је током 2022. отпочео израду пројекта санације, адаптације и реконструкције Италијанског павиљона, а заједно са Министарством културе израдио је пројекат реконструкције и санације Централне куле, где је завршетак радова планиран за крај ове године.
– Данас Србија показује посвећеност култури људских права и култури сећања, а идеја свих ових пројеката јесте поштовање прошлости, подсећање и успомена на невине жртве Холокауста и заштита места страдања. То је и наша обавеза према свим жртвама. Како су наше жртве заједничке, тако је и туга због Холокауста српска колико и јеврејска. Више него било када потребно је да смо уједињени, да радимо и напредујемо. Док смо ми живи, све ће жртве живети у нашем колективном сећању, као и у свим временима која долазе. Нека је вечна слава свим жртвама – поручила је Весна Видовић.
Председник Јеврејске општине Београд Арон Фукс оценио је да Јевреји широм Европе дословце сваки дан могу да одрже комеморацију због страдања својих сународника од нацистичке Немачке и њихових сарадника.
– Данас се сећамо и од заборава чувамо страдале Јевреје Београда и окупиране Србије, жртве мржње, чији је једини грех био то што су били Јевреји. Иако је то био највећи губитак за јеврејски народ, наш град и земља изгубили су део свог идентитета, а стваралаштво и култура јеврејског народа готово су ишчезли – навео је Фукс.
Он је подсетио да се на данашњи дан завршила ликвидација Јевреја на тлу Београда, те да је обавеза потомака и друштва у целини да се сећамо страдалих у Холокаусту, „не само као броја већ и по имену и презимену”.
– Сећањем на њих, подсећамо и себе да се то може десити поново. На нама је да не покажемо равнодушност над било каквим облицима мржње и тако спречимо да се то понови – истакао је Фукс.
На свечаној академији говорио је и Ладислав Мезеи, председник „Б’неи Б’рит Србије”, одломке драмског текста о страдањима Јевреја читали су Вања Ејдус и Младен Андрејевић док су композиције изводили Српско-јеврејско певачко друштво – хор „Браће Барух” и вокални и инструментални солисти.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs