Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић обишла је вечерас споменик природе Ђавољу варош и том приликом истакла да је током сваке посете Куршумлији фасцинирана природним лепотама овог дела Србије, и поручила да је задатак Владе да то промовише на прави начин.
Овде постоје три прелепе бање – Луковска, Краљевска и Пролом бања. Ту је и Ђавоља варош, која од сада пружа могућност посетиоцима да је обиђу и ноћу, што ствара потпуно другачији доживљај, истакла је премијерка.
Она је исказала захвалност и компанији „Планинка“, која је као домаћи инвеститор, како је оценила, мотор развоја општине Куршумлија.
Бавимо се потпуним искоришћавањем туристичких потенцијала, не само Топличког, већ и Јабланичког округа. Схватили смо пре две године да ћемо, ако инвестирамо милијарду и осам стотина милиона динара у реконструкцију пута преко Радан планине, моћи на најбољи начин да повежемо та два округа, указала је Брнабић.
Према њеним речима, добићемо једну туристичку регију, која је по својој понуди јединствена у свету.
Већ поменуте три бање повезујемо са Сијаринском бањом у Медвеђи, повезујемо Ђавољу варош са локалитетом Царичин град у Лебану и онда можемо читавом свету да понудимо једну туристичку руту, препуну природних лепота, термалних извора и историјских локалитета, објаснила је премијерка.
Брнабић је истакла да очекује неупоредиво већи број туриста у ова два округа када планирани радови буду завршени, и саопштила да је у првих седам месеци ове године број долазака страних туриста у Куршумлију већ двоструко повећан у односу на исти период прошле године.
Завршено је уређење расвете и озвучења, као и уређење видиковца и степеништа у простору овог споменика природе, а у плану је и изградња визиторског центра Ђавоља варош.
Споменик природе „Ђавоља варош“ је геоморфолошки феномен на југу Србије, смештен на обронцима планине Радан.
Овај локалитет чине 202 земљане фигуре настале ерозијом, као и извори јако киселе воде и минерализоване воде. Земљане фигуре, висине од два до 15 метара и ширине од 0,5 до три метра, са каменим „капама“ на врху, резултат су ерозивног процеса који траје вековима.
Овај вредни локалитет стављен је под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја и стављен у прву категорију заштите. Укупно је заштићено 67 хектара површине.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије