Синергијски приступ решавању проблема родно заснованог насиља

Нема коментара Share:

Потпредседница Владе Републике Србије, председница Координационог тела за родну равноправност и министарка културе Маја Гојковић истакла је данас да је посвећеност државе решавању родно заснованог насиља неупитна и да је наша земља међу првима ратификовала Истанбулску конвенцију.

Гојковић је, на округлом столу о примени Истанбулске конвенције „Промовисање националне синергије у решавању насиља над женама”, нагласила да је то први правно обавезујући међународни инструмент у Европи у области насиља над женама и у породици и да је то најдалекосежнији међународни уговор који се бави тим обликом кршења људских права.

Усвајањем ове конвенције 2013. године, Србија је показала политичку спремност и преузела обавезу да успостави систем превенције и обезбеди свеобухватну заштиту жртава, као и да казни починиоце, примењујући одредбе Конвенције и обезбеђујући стандарде у складу са најбољом европском праксом, подсетила је она.

Према њеним речима, о важности синергијског приступа у решавању проблема родно заснованог насиља говори и чињеница да је 260 органа учествовало у припреми првог државног извештаја о спровођењу Истанбулске конвенције у Србији.

Она је подсетила на то да је 1. јуна 2017. године почела примена Закона о спречавању насиља у породици, који предвиђа координирани рад надлежних институција од републичког до локалног нивоа.

Гојковић је истакла да је овај закон омогућио увођење хитних мера: принудно исељавање насилника из куће и принудна забрана приласка и контактирања са жртвом, а да је друга важна новина била формирање група за координацију и сарадњу, које имају задатак креирања индивидуалних планова заштите, у договору са жртвом насиља.

Према њеним речима, и Закон о родној равноправности, који је кровни у овој области, предвиђа мере и активности усмерене на сузбијање родно заснованог насиља, између осталог, специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља.

То су, како је објаснила, СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатна правна помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, као и рад са починиоцима.

Она је предочила да је, у складу са Истанбулском конвенцијом и међународним препорукама, усвојена Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021–2025.

Поред тога, Влада је формирала Савет за сузбијање насиља у породици, који има кључну улогу у координацији активности надлежних државних органа и установа, као и праћењу делотворности мера предузетих ради заштите од свих облика насиља у породици, навела је Гојковић.

Узимајући све то у обзир, створени су сви предуслови да међуресорна сарадња буде још јача, а подршка жртвама насиља адекватна и правовремена, нагласила је она.

Према њеним речима, оно што је у наредном периоду потребно учинити и на шта обавезује Закон о спречавању насиља у породици јесте формирање централне евиденције, која би објединила и ускладила све податке које прикупљају надлежне институције о свим облицима родно заснованог насиља.

Потпредседница Владе је рекла да ће се тако обезбедити континуитет у праћењу понашања пријављеног лица, што ће помоћи у процени ризика од свих облика родно заснованог насиља и створити услове за превентивно деловање.

Све док и једна жена трпи насиље, а подаци говоре да је у нашој земљи од почетка године убијено 27 жена, наш посао није завршен, нагласила је Гојковић.

Она је напоменула да о величини овог проблема на глобалном нивоу најбоље говори податак да је 2021. године у свету убијено близу 81.000 жена, од чега је њих чак 45 хиљада убијено од стране интимног партнера или другог члана породице.

Овај забрињавајући податак захтева пуну пажњу и тренутно деловање на националном и међународном нивоу, а данашњи скуп је прилика за то да се осврнемо на постигнуте резултате и да укажемо на неопходне кораке који ће допринети даљој имплементацији Истанбулске конвенције, закључила је Гојковић.

Округли сто „Промовисање националне синергије у решавању насиља над женама” организовали су Координационо тело за родну равноправност и Савет Европе.

Аутор фотографија: Дарио Константиновић

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Претходна вест

Унапређење билатералних политичких и економских односа Србије и УК

Следећа вест

Развој традиционално пријатељских односа и сарадње Србије и Мјанмара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *