09.12.2023.
Никада не смемо добровољно да се одрекнемо дела своје територије. Лако је из Београда или из било ког европског града коментарисати шта Срби на Косову треба да раде. Оно што ми као матица свих Срба, држава Србија, не смемо никада да пристанемо је да се добровољно одрекнемо дела своје територије. Да ли су услови у којима тамо живе Срби добри, далеко су од добрих, и то већ деценијама. Да ли је ситуација у којој се налазимо лака – није нимало лака. Да ли треба да одустанемо од борбе – не смемо. Мислим да је добровоно одрицање од дела своје територије нешто што је апсолутно неприхватљиво јер кад вам неко нешто отме можете и да вратите, а када се добровољно одрекнете онда више враћања нема. Ово, у интервјуу „Франкфуртским вестима” поручује Александар Шапић, председник Привременог органа града Београда и један од најбољих српских, али и светских ватерополиста свих времена.
Има ли уопште начина да Срби опстану и остану на својим огњиштима у јужној покрајини?
– Морамо да будемо свесни да су доле НАТО трупе и да свака реакција која би била доживљена као провокација може да буде погубна и по српски народ на Косову и по Србе у Србији. Зато треба бити мудар, превазићи ову ситуацију, а да се не дође до решења које ће бити лоше дугорочно по питању и Срба доле и територије Србије нарочито због културно-историјске баштине и свега онога што Косово значи сваком припаднику српског народа. То је једини начин. Не признавати, не прихватати да се добровонољно одрекнемо било чега, а паралелно покушавати да тим људима доле обезбедимо колико толико нормалан живот. И чекати повољнији моменат, а ако верујете у њега, тај моменат ће доћи, да се Косово једног дана врати и практично у оквире државе Србије, иако оно данас формално по Уставу наше државе то јесте, али реално живот тамо је далеко од живота какав је рецимо у Нишу или Крагујевцу.
На челу Београда сте тек нешто више од годину дана. Којим пројектима сте посебно поносни?
– Ове године смо донели пуно важних одлука, а највише социјалних мера. Нико није веровао у социјалне мере, односно у капацитет ове Градске управе да ће моћи да их спроведе и да нађе новац за њих, а да ништа не недостаје. Ми смо из истог буџета обезбедили више од 100 милиона евра ове године за спровођење социјалних мера. Највише новца дато је за бесплатне вртиће, око 60, за уџбенике око 20, а за ваучере око 17 милиона евра. Новац је обезбеђен и за појефтињење јавног превоза, за бесплатне карте за средњошколце, за пензионере, за бесплатне базене преко лета као и за бесплатан енглески за предшколце. Сигуран сам да у будућности нико неће хтети, али ни смети да ове одлуке промени јер грађани неће пристати да тек тако преко ноћи остану без свих погодности које су уведене, а које им много значе.
Како видите Београд за пет – десет година?
– Сигуран сам да, уколико будем добио прилику да четири године у нормалним околностима водим овај град, Београд апсолутно више неће бити исти какав је данас. Следеће године почињемо изградњу тунела од Булевара деспота Стефана до Економског факултета, који заједно са Новим савским мостом чини најважнији саобраћајни пројекат јер ће спојити два најудаљенија дела Београда. Изградиће се потпуно нови крај града између Сурчина и Новог Београда у склопу ЕКСПО 2027, са националним стадионом и сајмом. Завршићемо аутобуску станицу, пропратне саобраћајнице уз аутобуску, настављамо са проширивањем булевара и улица, као и са реформом јавног превоза куповином нових трамваја и аутобуса. Направићемо пешачко-бициклистички мост који ће спојити Нови Београд са Адом Циганлијом. Увешћемо ред у београдско приобаље и коначно ћемо видети наше реке и почети да користимо оно највредније што имамо. Мислим да Београд објективно за пет-шест година може драстично да се промени и да постане права европска метропола у сваком погледу, јер он то и заслужује.
За дијаспору Београд није само престоница Србије, већ много више. Шта је оно што Београд може да им понуди и шта је оно што дијаспора треба и мора да очекује од своје престонице?
– Српски народ је током своје историје пролазио кроз тешке периоде и кад год није био јединствен и када је дозвољавао да се у њега убаци семе раздора, имали смо озбиљне проблеме, плаћали главама, губили територије и остајали без свега онога што нам је најважније. Више пута сам говорио да ће Београд док сам ја на његовом челу, као и држава Србија увек бити отворен и на услузи свом народу без обзира на то где и у колико држава живи. Београд није само главни град Србије, већ српска престоница и главни град свих Срба.
Често сте на мети критика, али се не обазирете. Да ли је у питању спортски инат, јер сте били познати по томе да се на „терену“ (базену) не предајете?
– Читав досадашњи мандат на месту градоначелника прошао је уз сталну претњу новим изборима. Није лако тада да се понашате као да је све у реду и да водите град на један одговоран начин, доносите стратешке, дугорочне, исправне одлуке и да успете да их спроведете. Нисам хтео да се повучем ни једног тренутка нити да устукнем пред било којим проблемом јер нисам човек који се тако лако повлачи. Док год сам ту, спреман сам на сваку врсту борбе нарочито ако је то нешто у шта верујем да је исправно. И да, било је опструкција са свих страна, али на такве ствари се не обазирем јер ја знам да радим под притиском. Пре неки дан сам рекао да долазим из света врхунског спорта где чак и када вам је пулс 200, противник вас бије, не иде вас шут, навијачи вређају, а на све то још вас и судија поткрада, ви морате да задржите максималан фокус и забијете гол, јер утакмица не сме да се изгуби. На пример, многи се сећају да смо у Крању 2003. године у финалној утакмици Европског првенства у ватерполу губили од Хрватске са три разлике у последња три минута. Хрватски навијачи нас гађају, судије краду и све делује као да губимо, а та утакмица је завршена тако што смо је ми добили на продужетке.
Колико Вам је било тешко да из спортске, пређете у политичку арену? Да ли сте се покајали?
– Да сте ми ово питали 2010., 2013. или 2014. имало би смисла можда да причам на ту тему, али данас после 14 година у послу којим се бавим – у локалној политици и 15 година од како сам завршио спортску каријеру, мислим да то питање више нема смисла.
Ипак, и опозиција и позиција се слажу да сте на Новом Београду, као председник општине направили одличан посао. Да ли сада то покушавате да пресликате на Београд?
– Једини сам градоначелник у историји Београда, уз Бранка Пешића, који је дужност преузео након вишегодишњег искуства управљања једном београдском општином На челу Новог Београда био сам скоро два и по мандата, а прве објективне резултате мога рада су људи успели да примете тек крајем првог мандата, али је најснажнији доживљај тога што сам радио био у току другог мандата. Када је Београд у питању, наравно да треба још више времена, али је чињеница да смо заиста за ових годину и по дана донели толики број мера и одлука које су итекако видљиве. Желим да ме грађани за десет-двадесет година памте по резултатима и свему што сам урадио. Као што мислим да Нови Београд није исти био 2022. године, када сам га напустио, у односу на 2012. годину, када сам преузео да га водим, исто тако оног момента када се заврши мој мандат, а надам се да ћу добити један пун, прави четворогодишњи мандат, јер за годину и по дана је тешко оставити дубљи траг, ни Београд више неће бити исти град у односу на пре.
Београд је и један од оних градова одакле је у иностранство отишло највише младих. Како их вратити?
– Последњих година највећи број младих се враћа у Београд. И не само наших. Долазе нам млади страни држављани да у Београду отварају фирме. Данас, захваљујући ИТ сектору можете да живите у једној земљи, а да ваш посао буде везан за други крај света. Београд је постао изузетно примамљив за многе младе људе. Огроман број наших младих људи који су завршили школе и отишли у иностранство се сада враћа. Са друге стране истина је да, не само из Београда, већ и из читавог региона Европа „усисава” младе људе али у последње две, три године објективно постоји тренд враћања какав није постојао последњих тридесет година и то показује шта Београд данас представља за овај део Европе.
Постоји ли „рецепт” за успешно вођење града?
– Водити Београд није нешто на чему можете да се учите, као пракса за стицање нових знања и вештина из локалне самоуправе. Вођење Београда захтева озбиљно искуство и најбоље је када грађани не морају да вам верују на реч већ да иза вас стоје дела – конкретне мере и резултати.
Братске општине у Српској
Пре неколико дана потписао сам са начелником Општине Соколац Милованом Бјелицом Споразум о донацији 30 милиона динара за изградњу градске куће у овој општини. Тако сам испунио обећање које сам дао прошле године током моје прве званичне посете Републици Српској када сам у Сокоцу одао пошту српским борцима на гробљу „Мали Зејтинлик”, где је сахрањено више од 1.000 страдалих на сарајевском ратишту. Драго ми је да су, како је рекао Бјелица, после моје посете српском војничком гробљу кренуле посете са свих страна, а посебно из Србије. У делегацији која је дошла у Београд прошле недеље био је и председник Републике Српске Милорад Додик са којим сам разговарао о међусобној подршци и разумевању и како Београд може да помогне не само Сокоцу него и другим општинама у Републици Српској. Раније смо договорили братимљење београдских општина са што већим бројем општина у Републици Српској. Циљ је да се и на том нивоу направи што боља сарадња и помогне нашим људима, али и да се негују блиски односи у свим сегментима јер Град Београд и Република Србија настављају да помажу локалним самоуправама и житељима са друге стране Дрине.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs