15.04.2024.
Завод за заштиту споменика културе града Београда већ традиционално, у оквиру програма „Дани Београда”, реализује изложбе на којима представља београдско наслеђе. Ове године бави се и познатим чињеницама, али и мање познатим подацима које ће представити изложбом „Теразије, осврт и сећања – београдско наслеђе”, а којом ће бити отворена ова манифестација, 16. априла у 14 часова на Теразијама код Теразијске чесме, саопштено је из ове установе.
Изложба је резултат рада ауторског тима који чине Оливера Вучковић, др Марина Павловић и Љубица Радовановић. Представљене фотографије су део збирке Милоша Јуришића који је исте уступио ексклузивно за потребе реализације изложбе и коме Завод дугује посебну захвалност.
Теразије – место где се преплићу историја и традиција, транзитни трг, али и простор који се везује за српске владаре и владарске династије – уједно и ризница архитектонске баштине Београда од краја деветнаестог па све до друге половине двадесетог века. Своје име дугује периоду отоманске владавине, када је у 17. веку на месту данашњег хотела „Москва” стајао највећи резервоар за воду с кулом. Такви резервоари су називани теразијама. Почетком 19. века Теразије постају стециште друштвеног живота Београда, као главна колска станица на улазу у Београд, на месту укрштања два најважнија друма – Крагујевачког и Смедеревског.
Изложба приказује и прати архитектонски и урбани развој овог подручја, с посебним освртом на његов значај у свакодневном животу Београђана. Теразије су биле место окупљања и одмора, али и место на коме су се дешавале неке од најбитнијих смотри и поворки. Такође, биле су место обележавања рођендана владара, као и значајних јубилеја и догађаја.
Због неспорних архитектонских, културних, историјских и друштвених вредности, Завод за заштиту споменика културе града Београда је 2021. године израдио Предлог за утврђивање Просторне културно-историјске целине Теразије, која је исте године и утврђена одлуком Владе Републике Србије.
С аспекта заштите културног наслеђа Београда, ова просторна културно-историјска целина представља збирку архитектонских достигнућа и дела најистакнутијих српских и југословенских архитеката, а неки од најпрепознатљивијих симбола града и најзначајнији градитељски репери Теразија су: зграда Старог двора и зграда Новог двора, хотел „Москва”, карактеристична тачка градске силуете и један од првих објеката који је обележио модернизацију Теразија, као и палате Анкер, Атина, Игуманов, Албанија… Свака од ових грађевина антологијски је пример српске архитектуре, због чега имају статус културног добра, наводи се у саопштењу Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs