Београд, 28. фебруар 2023. Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су ЕУ и регионална сарадња главни стратешки приоритети спољне политике Србије, нагласивши да су само у децембру прошле године европске компаније у нашој земљи директно запошљавале 281.363 људи. Брнабић је, у уводном делу регионалне конференције „Евроатлантске интеграције Западног Балкана, перспективе – Западни Балкан, Трансатлантска сарадња и грађанско друштво”, истакла да смо ми, ако се погледа економија, већ практично део Уније, будући да 70 одсто страних директних инвестиција долази из земаља чланица ЕУ, док 65 одсто нашег извоза иде на тржиште Уније. Премијерка је указала и на значај иницијативе „Отворени Балкан”, не зато што је то наша аутохтона иницијатива, већ зато што имплементација одлука не зависи од консензуса, као што је то случај код других иницијатива, попут ЦЕФТА споразума и Берлинског процеса. Према њеним речима, уколико би се у оквиру Иницијативе применили сви споразуми које имају Албанија, Северна Македонија и Србија, то би на годишњем нивоу допринело расту БДП-а до један одсто, односно од 0,5 и 0,7 одсто. Такође, како је додала, уколико би се све земље унутар Западног Балкана прикључиле Иницијативи и ратификовале и примениле све споразуме о којима разговарамо, имали бисмо потенцијал да се у наредних неколико година БДП региона повећа за седам одсто. Председница Владе је подсетила и на то да је ЕУ највећи донатор у Србији, као и далеко најуспешнији мировни пројекат човечанства. Земље Западног Балкана треба да буду део мировног пројекта и верујем да дуготрајни мир и разумевање међу земљама овог дела Европе може бити гарантовано најбрже кроз наше заједничко чланство у ЕУ, оценила је она. Према њеним речима, свака перцепција нестабилности утицала би на инвестиције у Србији. Последњих 10 година, захваљујући иницијативама које су се бавиле регионалном сарадњом, али и у великој мери и Бриселском споразуму, обезбедили смо перцепцију стабилности и то да ствари у овом делу Европе иду у добром смеру, навела је премијерка. Она је нагласила да нема стабилне Србије ако регион није јак и добро повезан, због чега је у виталном интересу Владе да се бави повезивањем како би се остварила добробит у економској, политичкој и свакој другој сфери за све људе који живе у овом региону. У смислу ЕУ интеграција, регионалне сарадње и стабилног и мирног региона свакако тачка број један је дијалог између Београда и Приштине. У овом тренутку на дневном реду мора бити ЗСО, поручила је она и нагласила да кредибилитет ЕУ почива на њеној имплементацији. Премијерка је подсетила на то да је први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине потписан 2013. године, те да ће 19. априла бити 10 година од потписивања Бриселског споразума. Према њеним речима, шест тачака у Бриселском споразуму односи се на ЗСО и кредибилитет ЕУ сада стоји на томе да се ова заједница формира и да онда можемо да кренемо даље. Србија је, како је указала, више него икада радила на реформама у области владавине права и завршила тежак и комплексан процес усвајања уставних амандмана, при чему је следећа велика ствар која нас очекује пуна имплементација медијске стратегије. Као председница Владе дубоко верујем у то да ће нас све оне реформе које имплементирамо, а које су важне за наше грађане и привреду и обезбедиће да Србија у политичком, економском и административном смислу буде јача и стабилнија земља, одвести коначно до Уније, подвукла је Брнабић, указавши на то да од самих држава чланица зависи када ћемо постати члан. Скупу су присуствовали и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, амбасадор Норвешке Јерн Еуген Јелстад, као и амбасадори САД и Велике Британије у Србији. Конференцију је организовао Балкански фонд за демократију Немачког Маршаловог фонда Сједињених Америчких Држава као део пројекта „Јачање ЕУ интеграција у Црној Гори, Северној Македонији и Србији”, уз подршку Министарства спољних послова Норвешке и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

Нема коментара Share:

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су ЕУ и регионална сарадња главни стратешки приоритети спољне политике Србије, нагласивши да су само у децембру прошле године европске компаније у нашој земљи директно запошљавале 281.363 људи.

Брнабић је, у уводном делу регионалне конференције „Евроатлантске интеграције Западног Балкана, перспективе – Западни Балкан, Трансатлантска сарадња и грађанско друштво”, истакла да смо ми, ако се погледа економија, већ практично део Уније, будући да 70 одсто страних директних инвестиција долази из земаља чланица ЕУ, док 65 одсто нашег извоза иде на тржиште Уније.

Премијерка је указала и на значај иницијативе „Отворени Балкан”, не зато што је то наша аутохтона иницијатива, већ зато што имплементација одлука не зависи од консензуса, као што је то случај код других иницијатива, попут ЦЕФТА споразума и Берлинског процеса.

Према њеним речима, уколико би се у оквиру Иницијативе применили сви споразуми које имају Албанија, Северна Македонија и Србија, то би на годишњем нивоу допринело расту БДП-а до један одсто, односно од 0,5 и 0,7 одсто.

Такође, како је додала, уколико би се све земље унутар Западног Балкана прикључиле Иницијативи и ратификовале и примениле све споразуме о којима разговарамо, имали бисмо потенцијал да се у наредних неколико година БДП региона повећа за седам одсто.

Председница Владе је подсетила и на то да је ЕУ највећи донатор у Србији, као и далеко најуспешнији мировни пројекат човечанства.

Земље Западног Балкана треба да буду део мировног пројекта и верујем да дуготрајни мир и разумевање међу земљама овог дела Европе може бити гарантовано најбрже кроз наше заједничко чланство у ЕУ, оценила је она.

Према њеним речима, свака перцепција нестабилности утицала би на инвестиције у Србији.

Последњих 10 година, захваљујући иницијативама које су се бавиле регионалном сарадњом, али и у великој мери и Бриселском споразуму, обезбедили смо перцепцију стабилности и то да ствари у овом делу Европе иду у добром смеру, навела је премијерка.

Она је нагласила да нема стабилне Србије ако регион није јак и добро повезан, због чега је у виталном интересу Владе да се бави повезивањем како би се остварила добробит у економској, политичкој и свакој другој сфери за све људе који живе у овом региону.

У смислу ЕУ интеграција, регионалне сарадње и стабилног и мирног региона свакако тачка број један је дијалог између Београда и Приштине. У овом тренутку на дневном реду мора бити ЗСО, поручила је она и нагласила да кредибилитет ЕУ почива на њеној имплементацији.

Премијерка је подсетила на то да је први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине потписан 2013. године, те да ће 19. априла бити 10 година од потписивања Бриселског споразума.

Према њеним речима, шест тачака у Бриселском споразуму односи се на ЗСО и кредибилитет ЕУ сада стоји на томе да се ова заједница формира и да онда можемо да кренемо даље.

Србија је, како је указала, више него икада радила на реформама у области владавине права и завршила тежак и комплексан процес усвајања уставних амандмана, при чему је следећа велика ствар која нас очекује пуна имплементација медијске стратегије.

Као председница Владе дубоко верујем у то да ће нас све оне реформе које имплементирамо, а које су важне за наше грађане и привреду и обезбедиће да Србија у политичком, економском и административном смислу буде јача и стабилнија земља, одвести коначно до Уније, подвукла је Брнабић, указавши на то да од самих држава чланица зависи када ћемо постати члан.

Скупу су присуствовали и министарка за европске интеграције Тања Мишчевић, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, амбасадор Норвешке Јерн Еуген Јелстад, као и амбасадори САД и Велике Британије у Србији.

Конференцију је организовао Балкански фонд за демократију Немачког Маршаловог фонда Сједињених Америчких Држава као део пројекта „Јачање ЕУ интеграција у Црној Гори, Северној Македонији и Србији”, уз подршку Министарства спољних послова Норвешке и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Претходна вест

ЕБРД значајан инвеститор у областима важним за даљи привредни напредак Србије

Следећа вест

Наставак дијалога у Бриселу неће бити лак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *