Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да је Народна банка Србије урадила анализе за сектор информационо-комуникационих технологија до краја октобра ове године, које показују да вредност извоза до тог периода износи чак милијарду и 470 милиона евра.
Брнабић је синоћ, гостујући на Телевизији „Хепи“, објаснила да је то практично вредност извоза наше памети и да то значи да су наши иноватори створили нешто што је у толикој вредности извезено у свет.
Данас је сектор ИКТ највећа нето извозна грана, будући да је надмашио пољопривреду у висини извоза. Он има веће учешће у БДП-у него, на пример, грађевинарство, а сви знају колико се гради у Србији, навела је она.
Премијерка је подсетила на то да је од 2008. до 2021. године извоз и суфицит у области информационих технологија знатно измењен, додајући да је извоз 2008. године био 178 милиона евра, а суфицит нисмо ни имали, већ смо имали дефицит – увозили смо више памети, него што смо извозили.
До краја ове године висина нашег извоза ће бити приближно две милијарде евра, а суфицит нам је у првих 10 месеци готово милијарду и по евра. Да будем потпуно јасна, то је новац који иде у нашу земљу, предочила је Брнабић.
Према њеним речима, плате у овом сектору су свакако много веће од републичког просека, али су и, сходно томе, на те плате много већи доприноси који се враћају у буџет.
Због тога, како је подвукла, између осталог, Србија данас има више новца за плате здравствених радника и за изградњу ауто-путева, нових болница и школа.
Када смо 2016. године направили Министарски савет за ИТ, тада је само у сектору програмирања било запослено 19.000 људи. Наша процена је била да постоји још 15.000 њих који одмах могу да се запосле у овој индустрији, тако да данас имамо 43.500 запослених и за само пет година смо више него удвостручили тај број, указала је премијерка.
Брнабић je, коментаришући протесте против иницијативе „Отворени Балкан“ у Тирани, оценила да је очигледно да неки политичари у региону и даље не могу да виде другачију будућност и да је њихова једина политика политика сукоба, а не политика сарадње.
Она је пренела да се чула са председником Александром Вучићем који се налази у Албанији управо због састанка у оквиру иницијативе и да он није био узнемирен поводом тих протеста.
Премијерка је објаснила да је важно да имамо слободу кретања људи, капитала, новца, услуга и података, те да нам је свима у региону то потребно како бисмо направили услове за другачију будућност.
Сигурна сам да ћемо у томе и успети и да је велика већина људи за то, нагласила је Брнабић и указала на то да ова иницијатива није супротна ЕУ, нити је утешна награда, ово је комплементарно са ЕУ.
Ако покажемо да можемо сами да сарађујемо у региону, то не само да ће утицати на наш бржи економски развој, већ ћемо заиста моћи да живимо онако како би сутра требало унутар ЕУ, а то је да имамо слободно кретање, слободан проток роба и услуга и да немамо границе, додала је она.
Према њеним речима, уколико се „Отворени Балкан“ што пре оспособи у пуном капацитету, сви ће бити ближе ЕУ, а имаће и већи прилив инвестиција, више ће младих остајати у региону, који ће уједно бити стабилнији.
Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије