Подршка женама које чувају традиционалне занате и етно наслеђе

Нема коментара Share:

Министарка без портфеља у Влади Републике Србије задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура и супруга председника Србије Тамара Вучић боравиле су данас у Лозници у склопу Дипломатског дана Треће колоније пустовања вуне.

Мацура је том приликом истакла да је у контексту економског оснаживања жена веома важна пажња и подршка коју Влада Србије и њен Кабинет, али и велике организације какве су Налед и Етно мрежа пружају женама које чувају традиционалне занате и етно наслеђе.

Министарка је поздравила представнике дипломатског кора који су упознали Лозницу и туристичке потенцијале лозничког краја и навела колико су нове инвестиције, уз коришћење природних потенцијала овог краја у ствари јако добра прилика за привредни развој овог региона, али и целе Србије.

Тамара Вучић је истакла значај подршке женама које штите наше културно наслеђе кроз одржавање старих заната у животу и додала да стари занати у духу новог времена јесу сјајна платформа и за економско оснаживање жена.

Она је са посебном пажњом говорила о туристичким потенцијалима, као и о знаменитим личностима лозничког краја, посебно се осврнувши на личност и дело Вука Стефановића Караџића.

Подршку организацији треће колоније пустовања кроз обраћање медијима пружио је и амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон, представник Делегације ЕУ Рихард Маша и заменик градоначелнице Лознице Петар Гавриловић.

Овакви догађаји као примарни циљ имају стварање заједничких рукотворина са мотивима прекограничког поднебља и промоцију економског оснаживања жена из руралних средина.

Колонија се неколико година уназад одржава у суорганизацији Етно мреже, БХ Крафтс и Наледа, а у Лозници је организована трећи пут.

ФОТОГРАФИЈЕ: Дејан Станковић

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Претходна вест

Билатерални односи Србије и Ирана значајно унапређени

Следећа вест

Српски језик и ћирилица кључни за очување нашег идентитета у дијаспори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *