Буџет за 2022. обезбедиће раст привреде и већи животни стандард

Нема коментара Share:

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су циљеви предложеног буџета за 2022. годину наставак убрзаног привредног раста, реализација великих инфраструктурних пројеката и побољшање животног стандарда грађана.

Брнабић је, представљајући овај документ у Скупштини Србије, рекла да је буџет за наредну годину развојни, да предвиђа раст бруто домаћег производа од 4,5 одсто и да ће додатно унапредити квалитет живота и утицати да будемо економски јачи и стабилнији.

Премијерка је навела да је уједно планирано повећање минималне зараде за 9,4 одсто на приближно 35.000 динара, смањење стопе доприноса за ПИО фонд за 0,5 одсто и повећање неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара.

Она је прецизирала да ће плате у јавном сектору бити повећане у просеку 7,4 одсто, а пензије 5,5 одсто, најавивши да ће пензионерима у фебруару бити исплаћена помоћ од по 20.000 динара.

Брнабић је навела податак да су планирани приходи буџета у износу од 1.516,8 милијарди динара, што је повећање од 1,9 одсто у односу на овогодишњи буџет, док су расходи од 1.717 милијарди динара смањени за 4,23 одсто.

Председница Владе је указала на то да ће буџетски дефицит износити три одсто БДП-а, а на крају ове године ће бити 4,9 одсто, при чему је план да дефицит 2024. године буде смањен на један одсто.

Према њеним речима, наредне године ће бити смањен јавни дуг на 53,8 одсто БДП-а, који је крајем октобра ове године износио 56,5 одсто, а до краја године ће достићи 58,2 одсто БДП-а.

Она је пренела да је планиран рекордан буџет за капиталне инвестиције од 485,8 милијарди динара, што је 7,3 одсто БДП-а, истакавши да ће тим новцем бити финансирана улагања у путну инфраструктуру, здравствене установе и заштиту животне средине.

Када је реч о издвајањима за поједине области, Брнабић је навела да је за здравство планирано 442 милијарде динара што је за 0,15 одсто више у односу на други ребаланс буџета за 2021. годину, док је у односу на 2019. годину издвајање веће за чак 153 милијарде динара.

Не постоји део Србије који смо заборавили, поручила је председница Владе, која је при том најавила наставак започетих пројеката у болницама, клиничко-болничким центрима и домовима здравља.

Она је истакла да су за заштиту животне средине планиране 27,4 милијарде динара од чега је део кроз ресорно министарство, а део кроз Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Премијерка је најавила и изградњу санитарних депонија у 28 локалних самоуправа, изградњу канализационе мреже, фабрика за пречишћавање отпадних вода, пројекте пошумљавања и друго.

Већа средства се издвајају и за образовање и просвету, нагласила је она, прецизиравши да је реч о скоро 253 милијарде динара, што представља увећање од 12 милијарди динара у односу на други ребаланс за ову годину.

Председница Владе је рекла да је у 2022. години планирано да се заврши дигитализација школа, истакавши да се издвајају и додатна средства за научно-технолошке паркове.

Брнабић је навела да је већи и буџет за културу и износи 14,8 милијарди динара, као и за пољопривреду, напоменувши да су, између осталог, повећане субвенције за пољопривреднике.

Премијерка је подсетила на то да је 2020. и 2021. кроз три пакета помоћи држава исплатила привреди и грађанима више од осам милијарди евра, што је обезбедило раст запослености и БДП-а, по чему је Србија међу најуспешнијим европским земљама.

Ове године ће раст БДП-а бити већи од седам одсто, тако ће кумулативни раст у годинама пандемије бити приближно 10 одсто, рекла је Брнабић и додала да је у претходних годину дана отворено 60.000 нових радних места.

Просечне плате у Србији, како је рекла, на крају ове године биће веће од 600 евра, што чини достижним циљ да 2025. године износе 900 евра, а да просечне пензије буду између 430 и 440 евра.

Према њеним речима, стране директне инвестиције за 10 месеци ове године износиле су 3,14 милијарди евра, што је 63 одсто више него у истом периоду прошле године.

Извор текста: Вебсајт Владе Републике Србије

Претходна вест

„Отворени Балкан“ један од главних приоритета за Србију

Следећа вест

Јачање односа са Републиком Корејом на свим пољима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *