02.11.2021.
Градско веће Града Београд усвојило је Предлог плана генералне регулације (ПГР) шинских система на територији Београда и упутило га Скупштини града која ће заседaти 8. новембра на усвајање, рекао је Горан Весић, заменик градоначелника Београда и додао да ће то бити први пут у модерној историји да Београд путем обавезујућег скупштинског акта планира како ће развијати шинске системе градског превоза од метроа преко градске железнице до трамваја.
– Од 2013. године, откада учествујем у тиму који води Београд, веровао сам да шински систем треба да добије предност у подсистемима јавног превоза. То су мислили и стручњаци који су први пут добили политичку подршку да раде онако како је најбоље за град. Једино нам шински систем гарантује брз, тачан јавни превоз, с обзиром на то да је независтан од других видова саобраћаја. Усвајање овог ПГР-a круна је вишегодишњег рада и потврда да се Београд званично определио да шински систем постане основни подсистем јавног превоза. То ће се догодити веома брзо, до 2030. године – рекао је Весић.
Према овом плану, метро постаје окосница јавног градског транспорта путника у градском подручју, градска железница у приградском, а трамвај добија улогу напојног система железнице и метроа, објаснио је Весић. Прецизирао је да су нацртом ПГР-a предвиђене три метро линије:
– метро линија 1 на потезу Макиш–Миријево, у дужини од око 21,1 km, са укупно двадесет и једном станицом;
– метро линија 2 на потезу Депо Бежанија – Миријево, у дужини од око 19,2 km, са укупно двадесет и две станице и делом трасе од око 0,8 km ка железничкој метро станици „Земун”;
– метро линија 3 на потезу Бањица – Блок 61 – Бежанија, у дужини од око 22,7 km, са укупно двадесет и три станице.
– Планом су дата правила грађења за све елементе метро система: трасе, станице, депое, а посебно су сагледане станице на којима се укрштају железнички и метро систем као капацитетни шински системи јавног транспорта путника – истакао је Горан Весић за Беоинфо.
Весић је казао да је дат посебан значај развоју градске железнице, популарног „БГ воза”, модернизацијом и проширењем постојећих капацитета и даљем планском ширењу линија БГ воза.
– Планом генералне регулације шинских система предвиђено је увођење нових линија БГ воза у оквиру границе ГУП-а Београда на пругама у дужини од 37,2 km, где ће бити уведено више нових станица и стајалишта. Значајно је поменути и даљи развој делова чвора везаних за теретни саобраћај, у првом реду комплетирање обилазне теретне пруге на делу од станице „Бели поток” преко Лештана и Винче, мостом преко Дунава у правцу ка Панчеву. Тиме би се у потпуности отворила могућност за кретање теретних композиција без уласка у централно градско подручје и знатно одвојило кретање теретних од путничких возова. Планирано је да се ова деоница железничке пруге користи и за потребе система БГ воза. Предвиђено је и да се новим линијама БГ воза са ужим језгром града повежу Сурчин, национални стадион, Аеродром „Никола Тесла” и Обреновац, а да се проширењем постојећих капацитета омогући да становници Младеновца, Сопота, Лазаревца и Барајева имају градске возове „у шпицу” на 10-12 минута, односно „ван шпица” на 45 минута до сат времена – истакао је Весић.
Посебно сам срећан и задовољан јер су стручњаци подржали идеју о ширењу трамвајске мреже, додао је он.
– Овим планом предвиђено је ширење трамвајске мреже у шумадијском, сремском и банатском делу града, у укупној дужини од 42,26 километара нових деоница. Трамвајска пруга градиће се од окретнице на Бановом брду према Петловом брду, од Блока 42 па Булеваром Милутина Миланковића ка Бежанији и Бежанијској коси и од окретнице код Омладинског стадиона преко Дунава на банатску страну Београда. Како би после ових промена трамвај добио много већу улогу у јавном превозу града, у наредном периоду објавићемо план замене 130 старих трамваја новима у наредних десет година – објаснио је Весић.
Додао је да је планирана реализација нових трамвајских депоа у сва три дела града, трамвајских терминуса и окретница и дата урбанистичка правила грађења за све делове трамвајског система.
– Ово је историјски документ за Београд какав наш град никада није имао. Иза овог документа стоји вишегодишњи рад стотина стручњака Урбанистичког завода града Београда, као и оних који су радили План генералне регулације шинских система са елементима детаљне разраде. Рађен је Мастер план развоја саобраћајне инфраструктуре – СМАРТ ПЛАН, као и концептуална решења развоја метро система у сарадњи са ЈКП „Београдски метро и воз” и компанијом „Egis” d.o.o., тако да Београд сада зна како ће се развијати наш јавни превоз у овом веку – закључио је Весић.
Седница Скупштине града Београда на којој ће градски одборници одлучивати о ПГР шинских система града Београда одржаће се у понедељак, 8. новембра.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs