29.11.2021.
Заменица председника Скупштине Града Београда Андреа Радуловић на данашњој седници истакла је да су се данас именовале поједине улице у неколико градских општина по значајним историјским и културним личностима, као и да је прихваћена иницијатива председника Александра Вучића, у својству грађанина, да новобеоградска обала добије назив Обала јасеновачких жртава.
Како је појаснила ову потоњу одлуку, реч је о делу леве обале Саве од моста Газела до Бранковог моста.
– Александар Вучић је желео да сачува сећање и заштити успомену на страдалнике из система концентрационих и логора смрти у Јасеновцу. Јасеновачке жртве представљају најстрашнији симбол страдања припадника српског, јеврејског, ромског, као и других народа током Другог светског рата на подручју Југославије. Јасеновац представља губилиште на некадашњим југословенским и један од најужаснијих на свеукупним европским просторима током Другог светског рата. Логор Јасеновац, као систем логора под командом из логора Јасеновац, био је највећи концентрациони и логор смрти на простору окупиране Краљевине Југославије за време Другог светског рата. Логор је формирала Независна Држава Хрватска источно од истоименог градића у августу 1941. године, а уништиле су га усташе у априлу 1945. године да би сакриле и умањиле злочин који су починиле – рекла је Андреа Радуловић.
Такође, пред одборницима су се нашле и одлуке на основу иницијатива заменика градоначелника Горана Весића, које је поднео у својству грађанина, да се у Београду именују улице по цару Јустинијану Првом, цару Ираклију, кнезу Павлу Карађорђевићу и принцези Оливери.
– Када је реч о именовању улице по цару Јустинијану Првом, предлог је био да се преименује Сплитска улица на територији Вождовца, као и да се Улица Аугуста Цесарца на територији општине Савски венац преименује у Улицу цара Ираклија. Такође, предлог је био и да се Штросмајерова улица преименује у Улицу кнеза Павла Карађорђевића, односно Улица Петра Зрињског у Улицу принцезе Оливере. Обе улице налазе се на територији градске општине Земун – навела је Андреа Радуловић.
Скупштина града донела је и одлуку да се именују улице по значајним женама Србије и шире, по Драгињи Гавриловић, Косари Цветковић и Јелки Бојкић Макавејев. Сушачка улица на територији Вождовца преименована је у Улицу Драгиње Гавриловић, Супилова улица на територији Звездаре у Улицу Косаре Цветковић и Улица Матије Гупца на територији Раковице у Улицу Јелке Бојкић Макавејев.
– Јелка Бојкић Макавејев била је прва жена дипломирана ветеринарка у тадашњој Краљевини Југославији. Осим што је била прва жена из региона која је завршила Ветеринарски факултет, свакодневно се борила за права жена и својих колегиница, што је довело до тога да је постала председница Женске студентске организације Свеучилишта у Загребу. Јелка је све до ослобођења у Другом светском рату 1945. године радила у бившем Пастеровом заводу. Када је реч о Косари Цветковић, она је била српска књижевница, преводитељка, ликовна уметница, фотографкиња, педагошкиња, књижевна и позоришна критичарка. Године 1903. објавила је збирку „Приповетке за девојчице и дечаке”, а 1907. и збирку „Седам прича за девојчице и дечаке”, са преводима дела руских књижевника. Објављивање ових књига представљало је значајан књижевни догађај, јер је до тада дечја литература на српском језику, поред поезије, била врло оскудна. Једна је од две жене које су тајним гласањем изабране за чланице Српског књижевничког друштва 1906. године. Ауторка дела „Девојачки роман”, који се сматра првим женским романом код Срба, написала је Драга или Драгиња Каролина Гавриловић, прва српска приповедачица и романсијерка. Њена дела за живота нису штампана у облику засебних књига, све до 1990. године када су објављена њена „Сабрана дела”, у две књиге. Јелка Бојкић Макавејев, Косара Цветковић и Драгиња Гавриловић су само неке од жена које су својим знањем, умећем, хуманитарним радом и залагањем допринеле што бољем развоју друштва у свим сегментима и због тога је потребно уздигнути их и захвалити им за свако опште добро чији су део биле – појаснила је Андреа Радуловић.
Такође, усвојено је да улицу у престоници Србије на простору Београда на води добије вожд Ђорђе Стратимировић. Улица која ће понети име вожда Ђорђа Стратимировића протеже се од зграде Поште на Савском тргу до главне куле на простору Београда на води. Иницијативу је поднео Центар за развој Шајкашке, а на последњој седници ју је усвојила комисија. Именована је и Улица Светог Владике Николаја Жичког на основу поднете и усвојене иницијативе грађана насељеног места Ресник у општини Раковица. Предложено је било да један део Подавалске улице на овој општини понесе име Светог Владике Николаја Жичког.
На основу усвојених иницијатива које је поднела проф. др Ирена Арсић, улице у Београду добили су и дубровачки Срби Иван Стојановић и Никша Гради. Предлог је био да Улица бана Младена на општини Звездара понесе име Никше Градија, док је Госпићка улица на општини Вождовац преименована у Улицу Ивана Стојановића.
Такође, Београд је добио и Улицу Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапеута, филозофа, књижевника и академика Српске академије наука и уметности и добитника многобројних награда и признања. Предлог је био да Далматинска улица од Таковске до Џорџа Вашингтона буде преименована у Улицу Владете Јеротића.
– Желели бисмо да вам захвалимо на поднетим иницијативама и пруженој подршци да значајне личности добију своје обележје у нашем граду. Културна политика наше престонице јесте очување сећања на људе који су својим историјским или културолошким моментом значајно утицали на развој друштва – закључила је Андреа Радуловић.
Извор текста и фотографије: www.beograd.rs